Tradicija evropskog romana, od druge polovine XIX veka do kraja XX veka beleži neverovatna pregnuća pisaca koji su na više od 1000 stranica prikazivali čitavo doba u kojem su živeli i sve nedoumice mnogih njegovih učesnika.
Od romana Braća Karamazov Dostojevskog (1.100 stranica), preko romana Čovek bez svojstava Roberta Muzila (1.000 stranica) do zvanično najdužeg romana u istoriji svetske književnosti U traganju za izgubljenim vremenom Marsela Prusta (3.000 stranica) – pisci su se laćali pera na kolosalan način i na izvestan način testirali mogućnosti i strpljenje svojih čitalaca. Ni srpska književnost nije zaostajala kada je reč o najdužim romanima. Zvanično najduži roman srpske književnosti je Pekićevo Zlatno runo (preko 2.600 stranica), a slede ga Drugi deo Seoba Miloša Crnjanskog (1.000 stranica).
Na zanimljivom predavanju će nas predavač i srpski pisac Aleksandar Gatalica uputiti u to kako se pišu ovako dugački romani, kako da se čitaju, a na kraju će priznati i da li je on sam sve te romane pročitao.
Predavanje će se održati dana 24.2.2023 u dvorani Knjižnice Šiška sa početkom u 19:30h