Književno veče sa piscem Aleksandrom Gatalicom “Šta to pisce motiviše da napišu romane od preko 1000 strana”?

Tradicija evropskog romana, od druge polovine XIX veka do kraja XX veka beleži neverovatna pregnuća pisaca koji su na više od 1000 stranica prikazivali čitavo doba u kojem su živeli i sve nedoumice mnogih njegovih učesnika.

Od romana Braća Karamazov Dostojevskog (1.100 stranica), preko romana Čovek bez svojstava Roberta Muzila (1.000 stranica) do zvanično najdužeg romana u istoriji svetske književnosti U traganju za izgubljenim vremenom Marsela Prusta (3.000 stranica) – pisci su se laćali pera na kolosalan način i na izvestan način testirali mogućnosti i strpljenje svojih čitalaca. Ni srpska književnost nije zaostajala kada je reč o najdužim romanima. Zvanično najduži roman srpske književnosti je Pekićevo Zlatno runo (preko 2.600 stranica), a slede ga Drugi deo Seoba Miloša Crnjanskog (1.000 stranica).

Na zanimljivom predavanju će nas predavač i srpski pisac Aleksandar Gatalica uputiti u to kako se pišu ovako dugački romani, kako da se čitaju, a na kraju će priznati i da li je on sam sve te romane pročitao.

Predavanje će se održati dana 24.2.2023 u dvorani Knjižnice Šiška sa početkom u 19:30h

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *