Priznanje „Divna Obrenović“ predstavlja najviše priznanje koje Kulturno društvo „Mihajlo Pupin“ dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju srpske kulture u Republici Sloveniji.
Priznanje se dodeljuje istaknutim pojedincima u Republici Sloveniji koji su svojim radom, stvaralaštvom, posvećenošću ili podrškom značajno doprineli očuvanju i razvoju srpske kulture, unapređenju kulturnog života i jačanju srpske zajednice u Republici Sloveniji, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.
Ovogodišnja, treća po redu svečana dodela priznanja održana je 3. oktobra 2026. godine u Atrijumu ZRC SAZU u Ljubljani, u okviru kulturno-obrazovnog događaja „Skupni prostor kulture – Identiteta, medkulturni dialog in dobre prakse“. Događaj je okupio stručnjake, stvaraoce i predstavnike zajednice u razgovoru o maternjem jeziku, kulturnom identitetu, pripadnosti i međukulturnom dijalogu.
Svečanu dodelu priznanja vodila je ugledna urednica i voditeljka Radio-televizije Srbije, Milica Gacin, koja je svojim profesionalnim i dostojanstvenim vođenjem doprinela svečanosti ovog posebnog trenutka.
Priznanja je u ime Kulturnog društva „Mihajlo Pupin“ uručila predsednica društva Divna Obrenović, ističući značaj prepoznavanja i javnog odavanja priznanja pojedincima koji svojim delima, istrajnošću i nesebičnim zalaganjem doprinose očuvanju i razvoju srpske kulture u Sloveniji.
O dobitnicima ovogodišnjih priznanja odlučivala je šestočlana komisija koju su činili članovi Izvršnog odbora Kulturnog društva „Mihajlo Pupin“.
Priznanja „Divna Obrenović“ za izuzetan doprinos i posvećenost razvoju srpske kulture u Republici Sloveniji 2026. godine dodeljena su:
🏅Danijeli Pećanac
🏅Milanu Bičaninu
🏅Milanu Glamočaninu
Priznanje u ime Milana Glamočanina preuzela je Tamara Glamočanin.
U nastavku predstavljamo ovogodišnje dobitnike i obrazloženja priznanja, kao izraz zahvalnosti i poštovanja prema njihovom radu, stvaralaštvu i doprinosu zajednici.
Danijela Pećanac, dobitnica priznanja „Divna Obrenović“
Neke zasluge su odmah vidljive, dok druge ostaju trajno utkane u život jedne zajednice. Doprinos Danijele Pećanac pripada upravo ovoj drugoj vrsti. Njegov značaj danas možemo prepoznati svaki put kada neko dete u Sloveniji otvori knjigu na srpskom jeziku, napiše svoja prva slova ćirilicom ili počne bolje da upoznaje kulturu, istoriju i tradiciju naroda iz kojeg potiče.
2019. i 2020. godine, u vreme dok smo svoj rad obavljali u okviru Saveza Srba Slovenije, postavili smo sebi veoma važan i, u tom trenutku, izuzetno zahtevan cilj: da dopunska nastava srpskog jezika više ne bude dostupna samo malom broju dece u jednom ili dva mesta, već da se prvi put nakon raspada zajedničke države organizuje sistemski i širom Slovenije, u slovenačkim osnovnim školama i prema zvaničnom obrazovnom programu.
Kao primer statusa srpskog jezika u vreme kada smo započinjali rad na ovom izuzetno važnom projektu, u Sloveniji je više dece učilo holandski jezik.
Naša ideja bila je zajednička i u njenom ostvarivanju učestvovao je veliki broj ljudi, organizacija i institucija. Međutim, svaka velika ideja zahteva nekoga ko će je pretvoriti u konkretan plan, a zatim taj plan sprovesti kroz stotine svakodnevnih, često nevidljivih koraka. U ovom projektu ta osoba bila je Danijela Pećanac.
Kao glavni koordinator projekta, Danijela je ponela najveći deo tereta njegove početne, najzahtevnije i najneizvesnije faze. Njen rad podrazumevao je strpljivu komunikaciju sa obrazovnim i kulturnim institucijama, povezivanje škola, regionalnih koordinatora i roditelja, rešavanje brojnih praktičnih prepreka i stalno podsticanje svih učesnika da istraju u zajedničkom cilju.
Kao profesor slovenačkog jezika i osoba koja duboko razume i slovenački i srpski kulturni prostor, Danijela je bila prirodan i uverljiv most između srpske zajednice i slovenačkog obrazovnog okruženja. Ona nije samo govorila oba jezika – razumela je obe sredine i umela je da ih poveže.
O rezultatima tog rada najbolje govore činjenice. Za nekoliko meseci prikupljeno je više od 1.100 prijava učenika, formirana je mreža od preko 30 koordinatora, a nastava je pripremana u više od 50 osnovnih škola širom Slovenije. Uprkos pandemiji i brojnim administrativnim preprekama, nastavnici su u septembru 2020. godine stigli u Sloveniju i nastava je počela. U narednom periodu broj upisanih učenika dostigao je oko 1.500, a dopunska nastava srpskog jezika postala je trajni deo obrazovnog i kulturnog života naše zajednice.
Značaj ovog projekta ne može se izraziti samo brojkama. Za dete koje odrasta u Sloveniji srpski jezik nije samo još jedan školski predmet. To je jezik njegovih roditelja i predaka, veza sa bakama i dekama, sa porodičnim pričama, književnošću, istorijom i kulturnim nasleđem. Istovremeno, negovanje sopstvenog jezika i identiteta ne udaljava decu od slovenačkog društva. Naprotiv, omogućava im da u njega ulaze sigurnija u sebe, bogatija i spremnija da poštuju jezik i kulturu drugih.
Danijela je taj značaj razumela od samog početka. U ovaj projekat uložila je ogromno znanje, energiju, strpljenje i odgovornost. Prihvatila je težak zadatak u trenutku kada nije postojao utaban put i kada uspeh nije bio zagarantovan. Nije tražila priznanja niti je svoj rad stavljala u prvi plan. Upravo zbog toga ovo priznanje zaslužuje još više.
Posebno je prikladno što priznanje dodeljuje Kulturno društvo koje nosi ime Mihajla Pupina – čoveka koji je svojim životom i delom povezivao narode, države i kulture. I Danijela svojim radom gradi takve mostove: između srpskog i slovenačkog naroda, između prošlosti i budućnosti i, pre svega, između naše dece i njihovih korena.
Zato sa velikim zadovoljstvom i zahvalnošću dodeljujemo Danijeli Pećanac Priznanje „Divna Obrenović“ za izuzetan doprinos srpskoj kulturi u Sloveniji.
Draga Danijela, hvala ti što si jednu veliku ideju pretvorila u trajnu vrednost. Generacije dece koje danas u Sloveniji uče srpski jezik predstavljaju najlepše i najvažnije priznanje tvom radu.
Od srca ti čestitamo.
Milan Bičanin, dobitnik priznanja „Divna Obrenović“
Priznanje „Divna Obrenović“ dodeljuje se Milanu Bičaninu, dugogodišnjem članu i nesebičnom donatoru Kulturnog društva „Mihajlo Pupin“, za izuzetan, dugogodišnji i višestruki doprinos radu, stabilnosti i prostornom razvoju društva, kao i za nepokolebljivu posvećenost očuvanju i promociji srpske kulture i zajedništva u Republici Sloveniji.
Svojim višegodišnjim delovanjem Milan Bičanin postao je jedan od najčvršćih oslonaca našeg društva. Njegova uloga prevazilazi okvire klasične podrške – on je čovek koji je svojim radom, ličnim zalaganjem i neiscrpnom energijom utkao sebe u temelje zajedničkog doma naše kulture. Poseban i trajan pečat ostavio je u obnovi i uređenju prostorija Kulturnog društva „Mihajlo Pupin“, gde je sa neprocenjivim stručnim znanjem, požrtvovanošću i praktičnim radom uvek bio na prvoj liniji, ulažući sopstveno vreme i trud kako bi naš zajednički prostor zasijao punim sjajem.
Pored velikog donatorskog doprinosa, Milan Bičanin se ističe svojom stalnom prisutnošću i spremnošću da u svakom trenutku podrži rad i realizaciju inicijativa društva. Njegov rad na dobrovoljnoj osnovi, visoka odgovornost, skromnost i nesebičnost pružaju svetao primer kako se ljubavlju prema baštini i delu Mihajla Pupina gradi i snazi srpska zajednica.
Zato sa velikim zadovoljstvom i zahvalnošću dodeljujemo Milanu Bičaninu Priznanje „Divna Obrenović“ za izuzetan doprinos srpskoj kulturi u Republici Sloveniji.
Od srca Vam čestitamo.
Milan Glamočanin, dobitnik priznanja „Divna Obrenović“
Milan Glamočanin je svojim višedecenijskim radom ostavio izuzetan trag u očuvanju, razvoju i promociji srpske folklorne tradicije i kulture u Sloveniji i širom Evrope.
Najznačajniji deo njegovog rada vezan je za Kulturno društvo „Brdo“ Kranj, u kojem već 30 godina deluje kao umetnički rukovodilac i potpredsednik društva. Pod njegovim umetničkim rukovodstvom, KD „Brdo“ Kranj ostvarilo je izvanredne rezultate i čak tri puta osvojilo titulu evropskog prvaka, čime je dostojno predstavljalo srpsku folklornu tradiciju na evropskoj sceni. Kao koreograf, autor je 15 koreografija, a svojim znanjem, radom i rezultatima stekao je ugled jednog od prepoznatljivijih folklornih stručnjaka u Evropi.
Svoj put u svetu folklora započeo je već sa 12 godina, kada je počeo da se obrazuje i usavršava u oblasti folklorne umetnosti. Tokom više od tri decenije rada stekao je bogato znanje i iskustvo, koje je nesebično prenosio na mlađe asistente, buduće umetničke rukovodioce i članove brojnih folklornih društava.
Poseban doprinos dao je povezivanju srpskih društava i jačanju kulturnog zajedništva srpske zajednice u Sloveniji i Evropi. Kao predsednik Saveza srbskih društava Slovenije, tokom svog mandata organizovao je prvi Sabor srpske dijaspore u Sloveniji, na kojem se predstavilo oko 15 srpskih kulturnih društava iz Evrope i šire. Ovaj događaj imao je veliki značaj za povezivanje društava, razmenu iskustava i zajedničku promociju srpske kulture i tradicije.
Bio je i član Asocijacije Evropske smotre, gde je svojim iskustvom i stručnim znanjem doprinosio povezivanju folklornih kolektiva na evropskom nivou. Pored rada u KD „Brdo“ Kranj, postavljao je koreografije, održavao obuke i pomagao brojnim društvima širom Evrope, često delujući i kao umetnički rukovodilac.
Milan Glamočanin predstavlja značajnu ličnost u svetu srpskog folklora. Njegov rad, potvrđen sa tri titule evropskog prvaka, tridesetogodišnjim angažmanom u KD „Brdo“ Kranj, povezivanjem srpskih društava i prenošenjem znanja na mlađe generacije, predstavlja trajan doprinos očuvanju i promociji srpske kulture i identiteta u Sloveniji i Evropi.
Zato sa velikim zadovoljstvom i zahvalnošću dodeljujemo Milanu Glamočaninu Priznanje „Divna Obrenović“ za izuzetan doprinos srpskoj kulturi u Sloveniji.
Od srca Vam čestitamo.
🎥 Video zapis dodele priznanja - U PRIPREMI
Autor teksta: Milica Žuraj
Fotografije: Anej Fajdiga
Video zapis: KLAPA MediaHub