Adresa: Luize Pesjakove Pesjakove 9, Ljubljana, Slovenia

Radno vreme: ponedeljak i četvrtak, od 17 do 20 časova.

Srpska biblioteka u Ljubljani, osnovana 2004. godine, postala je centar za očuvanje i promociju srpskog jezika i kulture u Sloveniji. Pokrenuta inicijativom Momčila Stanića i Divne Obrenović, biblioteka danas poseduje više od 18.000 knjiga dostupnih svim posetiocima. Od svojih skromnih početaka sa nekoliko stotina knjiga, biblioteka je izrasla u ustanovu od značaja za srpsku zajednicu, zahvaljujući podršci kulturnih i vladinih organizacija iz Srbije i Republike Srpske.

Sa ponosom ističemo da kroz tri decenije rada negujemo sećanje na Pupina, kako kroz njegovu naučnu zaostavštinu, tako i kroz njegov doprinos očuvanju Bleda u okviru Kraljevine SHS na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine. Naš cilj je da kroz sve aktivnosti širimo njegov duh i viziju – da zajedno stvaramo i gradimo mostove među narodima, baš kao što je to on činio.

Naše društvo postalo je ne samo mesto okupljanja Srba u Sloveniji, već i dom najveće biblioteke na srpskom jeziku izvan granica Srbije i Republike Srpske. Tokom godine, organizujemo približno 20 manifestacija, među kojima su pozorišne predstave, izložbe, filmske projekcije, psihološke radionice, književne večeri, zabavne sadržaje poput karaoke večeri, društvenih igara i kabarea, a posebno smo posvećeni humanitarnom radu.

Ko su naši članovi?

Dobrodošle su sve entuzijastične osobe, željne da volonterski doprinesu srpskoj zajednici u Sloveniji, kao i da uz zajedničku pomoć sprovedu svoje ideje u delo. Više o našoj ekipi.

Kratak istorijat otvaranja biblioteke

U opremanju prostorije za biblioteku pomogla nam je Republika Srpska, a Ministarstvo za kulturu i Ministarstvo za dijasporu Republike Srbije s Narodnom bibliotekom Srbije i Bibliotekom grada Beograda, bili su donatori više stotina knjiga. Tako smo 21.9.2005, na dan Male Gospojine, krsne slave porodice Pupin i našeg Društva, svečano otvorili našu biblioteku u Podgornikovoj ulici br. 3 u Ljubljani, otvaranju su učestvovali brojni predstavnici kulturnog i političkog života Srbije, Republike Srpske i Slovenije . Bio je to početak rada Biblioteke koja je u tom trenutku brojala nešto više od 1.100 knjiga.

Prva faza razvoja

Niko od članova društva nije imao ni elementarna znanja iz područja bibliotekarstva, što nas nije sprečilo da ostvarimo svoje želje i ciljeve. Uz pomoć Narodne i univerzitetske knjižnice (NUK) u Ljubljani i jednog prijatelja našeg Društva, penzionisanog bibliotekara, naučili smo kako se, u skladu sa Zakonom, obavljaju poslovi u biblioteci. Snažan motiv i uverenje da radimo posao od neprocenjivog značaja za očuvanje jezika i kulturnog identiteta, pomagali su nam da savladamo sve prepreke na putu. Zbog nedostatka finansijskih sredstava za nabavku računarske opreme, skoro pune dve godine smo vodili kompletnu evidenciju ručno – do 2.200-og inventarnog broja bibliotečke građe. Krajem 2007. godine, Vlada Republike Slovenije omogućila nam je nabavku računarske opreme, a Ministarstvo za dijasporu nabavku programske opreme, čime smo modernizovali tehnologiju rada. Tako smo u prvoj polovini 2008. godine uspostavili jedinstvenu bazu podataka u EVA - lokalnom programu za biblioteke, autora Jakopin Primoža, profesora na Filozofskom fakultetu u Ljubljani.

U tom trenutku imali smo u evidenciji preko 3.600 naslova knjiga i druge bibliotečke građe i preko 450 čitalaca. Biblioteka je  otvorenog karaktera, dostupna svim nacionalnostima pod jednakim uslovima. Od otvaranja biblioteke, bogaćenju knjižnog fonda najviše su doprinele institucije iz Beograda: Narodna biblioteka Srbije i Biblioteka grada Beograda. Nabavku smo vršili po svom izboru kod izdavačkih kuća Srpske književne zadruge i Republičkog zavoda za udžbenike i nastavna sredstva Srbije (ukupno 470 naslova). Nabavkom u Mreži knjižara Srbije uvećali smo fond za dodatnih 140 naslova i to najvećim delom uz finansijsku pomoć Ministarstva za dijasporu Republike Srbije. Ovim knjižnim bogatstvom popunili smo celokupan raspoloživi prostor već u drugoj polovini 2008. godine. U tom trenutku smo se našli pred, na prvi pogled, nerešivim problemom obezbeđenjem dodatnog prostora za dalji razvoj biblioteke.

Druga faza razvoja

Ovu fazu razvoja karakteriše jedan izuzetno zanimljiv događaj. Naime, početkom decembra 2008. godine, odlukom Vlade Republike Slovenije, Ministarstvo odbrane nam je predalo na upravljanje 18.000 knjiga koje su svojevremeno bile u vlasništvu Garnizonske biblioteke JNA u Ljubljani.

Dana 12.6.2021. biblioteka se preselila na sadašnju lokaciju- Luize Pesjakove 9, na dan Srpsko-Slovenačkog prijateljstva.

Treća faza razvoja

Trenutno radimo na digitalizaciji poslovanja, digitalnom vođenju poslovanja i internet pretragama svih knjiga koje nudimo korisnicima. Softver za evidenciju knjiga, prikazivanje i pretraživanje na internetu instalirali smo u više srpskih biblioteka u dijaspori i tako postavili standarde digitalnog poslovanja srpskih biblioteka u dijaspori.

Klikom na sledeće linkove možete pogledati biltene, koji detaljnije govore o našem radu proteklih godina:

https://pupin.si/bilten/bilten_2021.pdf

https://pupin.si/bilten/bilten_2022.pdf

https://pupin.si/bilten/bilten_2023.pdf