Intervju – 18 godina uspešnog rada biblioteke „Mihajlo Pupin“, sa gospodinom Brankom Bajićem, saradnikom biblioteke.

Molimo Vas, predstavite nam ukratko Vašu saradnju sa Srpskom bibliotekom „Mihajlo Pupin“?

Moje prijateljstvo sa „Pupinom“ je započeto njegovom selidbom u nove prostorije. Zajedno sa ostalim njegovim prijateljima sam učestvovao u uređivanju tih prostorija i prebacivanju knjiga i ostalih njegovih stvari, koje je godinama sakupljao. Posle selidbe smo organizovali zabavu na Dan srpsko-slovenačkog prijateljstva, praćenu izložbom i mnogim drugim kulturnim događajima.

Da li možete da izdvojite jednu posebnost biblioteke na koju ste najviše ponosni?

Najviše me ispunjava jedinstvo i porodična atmosfera koju osećam u biblioteci.

Ispričajte nam neku zanimljivu anegdotu u vezi sa Vašom saradnjom unutar biblioteke.

Prvih dana selidbe, Igor Soskić i ja smo montirali jednu policu u biblioteci. Igora sam slabo poznavao. Igrali smo zajedno fudbal, ali nikada nismo imali priliku da ozbiljno razgovaramo. Mislio sam da je dobar čovek, ali sam takođe imao određene predrasude u vezi sa njim. Tokom montiranja opušten i šaljiv razgovor se spontano pretvorio u ozbiljan i važan razgovor o ličnim iskustvima i opštem pogledu na život u kojem su nestale sve moje predrasude. Kada smo završili razgovor i montiranje, odnekud je došao Smiljanić i rekao: „Hej, ljudi, ova vaša polica je kriva!“.

Kako vidite budućnost  Srpske bibiloteke „Mihajlo Pupin“ i njen razvoj?

Budućnost biblioteke je u širenju kruga dobrih ljudi i aktivnostima u kojima će svako od njih da se duhovno razvija.