Intervju – 18 godina uspešnog rada biblioteke „Mihajlo Pupin“, sa gospodinom Danilom Raduljem, saradnikom biblioteke.

Molimo Vas, predstavite nam ukratko Vašu saradnju sa Srpskom bibliotekom „Mihajlo Pupin“?

Za biblioteku „Mihajlo Pupin“ sam čuo vrlo brzo nakon što sam došao u Sloveniju, ali prava saradnja kreće oko 2020. godine, kada smo, na Markovu inicijativu, nas nekoliko entuzijasta rešili da biblioteku ponovo oživimo i izdignemo celu priču na jedan viši nivo.

Da li možete da izdvojite jednu posebnost biblioteke na koju ste najviše ponosni?

Najviše sam ponosan na ljude koji čine da biblioteka sija punim sjajem. I, naravno, na knjige.

Ispričajte nam neku zanimljivu anegdotu u vezi sa Vašom saradnjom unutar biblioteke.

Prilikom selidbe knjiga iz novog u stari prostor, mnogo puta smo organizovali mini radne akcije. Vredno se i ozbiljno radilo, ali je bilo i ozbiljnog zezanja. Svaka akcija je bila jedna velika anegdota. Jedna od poslednjih anegdota koje se sećam je bila kada smo se dogovarali oko organizacije proslave srpske Nove godine u biblioteci. Marko se zanimao o mogućnostima kuvanja rakije i vina, Igor ga je ubeđivao da nemamo šporet u biblioteci, a Ilija kuvar je Igora ubeđivao da imamo šporet. Sve u svemu, vidi se da slabo ulaze u kuhinju.

Kako vidite budućnost  Srpske bibiloteke „Mihajlo Pupin“ i njen razvoj?

Izuzetno sam ponosan što je budućnost biblioteke (onako kako sam ja to zamišljao) već počela da se ostvaruje. To više nije prostor gde su samo tamo neke knjige. To je prostor gde se družimo, organizujemo predavanja, deca igraju šah, svira se dobra muzika, gledaju se utakmice, igra Riziko, gde uvek može nešto pametno da se čuje i nekog pametnog da sretneš. Jednom rečju jedan mini kulturni centar otvoren za sve.