Ja sam, kao i svi mi, oblikovalac. Svi nešto oblikujemo. Oblikujemo nas same, decu, odnose, kuću... nekada sam oblikovao reči u pesmama i pričama, oblikovao sam zvukove uz pomoć instrumenta u grupama a sada manje više oblikujem oblike na kompjuterima i papirima, odnosno drugim rečima - bavim se grafičkim dizajnom.
Intervju – 18 godina uspešnog rada biblioteke „Mihajlo Pupin“, sa sagovornikom Brankom Baćovićem, saradnikom biblioteke.
Molimo Vas, predstavite nam ukratko Vašu saradnju sa Srpskom bibliotekom „Mihajlo Pupin“?
Pre dužeg niza godina sam više učestvovao u aktivnostima biblioteke, onda me jedno vreme nije bilo, i evo sada, od nedavno, ponovo sarađujemo. Osim što uživam u sadržajima koji se organizuju u okviru biblioteke, nacrtao sam i likove Mihajla Pupina (koga odnedavno možemo videti u logotipu i na internet strani od biblioteke) kao i Milutina Milankovića... i verovatno će ih biti još.
Da li možete da izdvojite jednu posebnost biblioteke na koju ste najviše ponosni?
Svaka biblioteka, odnosno knjižnica, odnosno bukvarnica utiče na ljude. Mene ova naša podstiče na razmišljanje o slovima, odnosno bukvama. Neke druge ljude podstiče na neke druge akcije, ali u principu svima nama pomaže da u sebi tražimo najbolje verzije nas samih i da ih realizujemo u neku plemenitu kreaciju za dobrobit svih nas.
Ispričajte nam neku zanimljivu anegdotu u vezi sa Vašom saradnjom unutar biblioteke.
Nije se ništa tako mnogo smešno dogodilo da bih mogao da napišem anegdotu, osim ako nije zanimljivo to da sam se jednom naslonio na policu sa knjigama kao na šank, pijući pivo, pa su mi popadale neke knjige ili da sam posle dužeg vremena odgledao odbojkašku utakmicu kriveći vrat pokušavajući da iza polica vidim ekran televizora. Jednom sam promukao na karaokama. A jednom, posle više od pola decenije, napisao sam par pesama i priča. U bibilioteci sam često upoznavao nove zanimljive ljude. Tako da tu trenutno nema nikakve anegdote, ali ko zna, možda u budućnosti bude negde neko napisao: »Tu je on posle dužeg vremena dobio inspiraciju ili kako je on voleo da kaže oduševljenje da počne ponovo da piše«.
Kako vidite budućnost Srpske bibiloteke „Mihajlo Pupin“ i njen razvoj?
Biblioteka ili knjižnica nije samo biblioteka, ona je naša knjižnica, naše mesto za druženje, za čitanje, za smejanje, pevanje, gledanje, slušanje, plesanje, učenje, igranje šaha ili drugih društvenih igara... za sve nas, što bi rekli od 7 do 77 godina ali i za mlađe i starije. Znači, budućnost biblioteke smo mi, što više budemo mi živeli sa njom i ona će sa nama.