Intervju – 18 godina uspešnog rada biblioteke „Mihajlo Pupin“, sa mladim sagovornikom Miletom Đurđevićem, saradnikom biblioteke.

Molimo Vas, predstavite nam ukratko Vašu saradnju sa Srpskom bibliotekom „Mihajlo Pupin“?

Moja saradnja je započeta 2020. godine kada sam na preporuku jednog od sveštenika Srpske pravoslavne crkvene opštine Ljubljana imao nastup u organizaciji Srpske biblioteke „Mihajlo Pupin“. U prostoru biblioteke danas držim časove harmonike i klavira, i rado koncertiram za prilike javnih dešavanja.

Da li možete da izdvojite jednu posebnost biblioteke na koju ste najviše ponosni?

Najviše sam ponosan na to da odnedavno u biblioteci imamo vrlo dobar ruski pianino. Njega je donirao jedan stariji gospodin koji ga nije svirao. Saznavši da bi nama bio od velike koristi, sa zadovoljstvom je poručio da odmah dođemo po njega.

Ispričajte nam neku zanimljivu anegdotu u vezi sa Vašom saradnjom unutar biblioteke.

Jednog popodneva završavajući svoje vežbanje harmonike video sam da se oko biblioteke okupljaju pojedini članovi Srpskog kulturnog centra „Mihajlo Pupin“. Vrlo uzbuđeno mi objasniše da će uslediti ostvarenje višegodišnjih priprema za Dan vruće prasetine. Bio je to događaj zatvoren za javnost. U početku sam mislio da je to samo šala, međutim, kako se broj ljudi povećavao, tako se i moje iznenađenje smanjivalo i potpuno nestalo kada je član Branislav Tešanović zaista doneo sveže ispečeno prase, koje je toga dana i nestalo. Bilo mi je veliko zadovoljstvo što sam i ja uzeo učešća u tome danu.

Kako vidite budućnost  Srpske bibiloteke „Mihajlo Pupin“ i njen razvoj?

Dalji razvoj svakako treba biti na plasiranju već postojećeg matrijala, pre svega fond knjiga srpskoj omladini u Ljubljani i jačanje jedinstva srpskog naroda u rasejanju.