Intervju – 18 godina uspešnog rada biblioteke „Mihajlo Pupin“, sa sagovornicom Milicom Žuraj, saradnicom biblioteke.
Molimo Vas, predstavite nam ukratko Vašu saradnju sa Srpskom bibliotekom „Mihajlo Pupin“?
Projekat koji me najviše privukao i obradovao je inicijativa o pravnom uređenju srpske zajednice u Sloveniji, pre svega sa kulturno-obrazovnog vidika. Razgovori sa pripadnicima različitih generacija u nekoliko gradova Slovenije su mi otkrili da imamo svi isti cilj, ali vidimo različite puteve do njega. Međutim, raduje me činjenica da su ljudi, pogotovu mladi, otvoreni za saradnju. Da su spremni i sposobni da prevaziđu međusobne razlike zaradi uspostavljanja (regulisanja) srpske zajdenice u Sloveniji. Nadam se da će se na temelju poverenja taj cilj i ostvariti.
Da li možete da izdvojite jednu posebnost biblioteke na koju ste najviše ponosni?
Pre svega, biblioteka je u svojem delovanju odgovorna prema svim generacijama, a na prvom mestu prema deci i starijima. Biblioteka je mesto gde se uvek čuje „mi“, a nikad „ja“. Gde je imperativ zajednički interes u ostvarivanju ciljeva. Mesto gde je i najranljiviji član društva u njenom fokusu. A kao supruzi Slovenca, najdraži su mi svi oni projekti koji povezuju i bogate srpsku i slovenačku kulturu istovremeno.
Ispričajte nam neku zanimljivu anegdotu u vezi sa Vašom saradnjom unutar biblioteke.
Srpski i slovenački jezik imaju dosta istih reči, ali su najčešće različitog značenja. Kada znam da se sagovornik koristi slovenačkim jezikom, često u razgovoru na srpskom upotrebim slovenačke izraze koji možda preciznije opisuju situaciju. Tako, jednom prilikom u jeku debate u Viber grupi biblioteke, iznenađena konstatacijom jednog od članova, odgovorim na slovenačkom jeziku upotrebivši slovenačku frazu. Odmah zatim sam dobila odgovor koji mi se prvo učinio kao šala, jer nisam ni pomislila na to da doslovni prevod slovenačke fraze na srpski jezik ima negativnu konotaciju. Vrlo brzo sam shvatila da sam člana grupe, mog druga, uvredila. Debata se završila rečima izvinjenja, a kasnije smo uživo razgovarali o znančenjima fraze na slovenačkom i kako bi se u kontekstu prevela na srpski. Međutim, na kraju smo ipak došli do zaključka da je u razgovoru na nekom jeziku bolje koristiti rečnik samo tog jezika. Pogotovu što i srpski i slovenački imaju bogat rečnik.
Kako vidite budućnost Srpske bibiloteke „Mihajlo Pupin“ i njen razvoj?
Volela bih da u budućnosti Srpska biblioteka „Mihajlo Pupin“ postane sastavni deo obrazovne institucije u kojoj se obrazuju i razvijaju mladi u sposobne i društveno odgovorne ljude, koji će svojim doprinosom obogatiti kako srpsku tako i slovenačku kulturu u Sloveniji. Takođe biblioteku vidim kao nezaobilaznu stanicu mladim Slovencima za upoznavanje bogate srpske kulture. Nadam se da će se biblioteka u budućnosti pozicionirati kao relevantna organizacija na prostoru Slovenije od koje će se tražiti mišljenje na mnoga pitanja iz oblasti kulture i obrazovanja.