Ne odlazi
Godine su prolazile
kao jedan dan
više ništa nije bilo bitno
osim da se dam
vremenu što prolazi
sa svime što mi donosi
srećom, tugom, mirisom
___
Gledam a ona odlazi
sve me boli i bol ne prolazi
živim život prepun molitvi
da dignem glavu u novi dan
Misli su kao okovi
vreme ne znam šta novo donosi
sreću, tugu ili ništavilo
sve mi stoji u grudima
___
Hej, hej ne odlazi
ko će s tobom da se smeje
ko će ruke da ti greje
ko li zna tvoj svemir gde je
Hej, hej ne odlazi
ko će stalno da te mazi
ko će s tobom bol da nosi
ko će smrti da prkosi
O PESMI
Pesma je nastala kao rezultat stalne borbe između dobrih i loših misli, izmađu presije teških misli koje ti savijaju kičmu i želje po opuštanju, po smiraju.
Neke misli te ruše, neke te uzdižu, neke kao da nisu tvoje, od nekih se plašiš, neke prizivaš a neke kao da se uvlače u tebe bez tvoje volje i jedu ti dušu.
Tada, jedino što možeš da uradiš da ne istruliš u močvari zameranja i osuđivanja je da potražiš i dozoveš pomoć: kroz oprost, kroz osmeh, kroz lepe reči ali i kroz pomaganje, slušanje, osluškivanje i razumevanje. U istom trenu dok pružaš ruke da te spasu da budeš ruka spasenja.
Ta isprepletenost stvara nešto treće, nešto više i kako god to nazivali nam pomaže da se izvlačimo iz rupa u koje povremeno upadamo, da čistimo blato sa naših srca i hodamo dalje. Borba je neprestana. Što više gledamo u vis čini nam se da je sve manje ruku spasa, ali to gledaju i drugi, pa pružajući ruke saputnicima pravimo mrežu koja nam pomaže da nas vetar ne oduva u trnovito žbunje.
Tako je nastala pesma koja u osnovi ima tri dela, kao neki valcer koji se vrti čas brzo čas sporo ili kao talas koji se diže i pada. Kao što se lepota nalazi u oku posmatrača (Platon), tako je i pesma u uhu slušaoca, tako da će slušalac odlučiti da li ova pesma govori o devojci, tuzi, mislima, o Bogu ili o svemu zajedno.
Branko Baćović
