Povezani kroz vekove

U novom, vrlom svetu, u godini 2023. susrećemo se sa razlikama, nesuglasicama i raznim sličnim peripetijama. U ovom tekstu se nećemo time baviti, upravo suprotno, želja nam je da slikovito prikažemo pozitivnu, prijateljsku stranu između dve slovenske države – Srbije i Slovenije, kroz vekove.

Istina je da ćemo na događaje gledati kroz prizmu sadašnjice, ali za posmatrača velikog srca i dobrog duha to će biti dovoljno da uoči sličnosti i da nađe nit koja spaja ova dva naroda. Kao i svako prijateljstvo, i prijateljstvo između država ima svoje ožiljke, ali, hajde da preko tih ožiljaka ne stvaramo nove, već da nađemo naravoučenije iz već postojećih ožiljaka.

Naša Nevena se, zajedno sa svojim slovenačkim kolegom, Blažem zanimala za ovu tematiku jer je došla na studije u Ljubljanu, te je odabrala Tehnički muzej Bistra, kao idealno mesto za učenje o prošlosti na savremen način. U muzeju su nju i Blaža srdačno dočekali i predstavili svoju najnoviju izložbu. Stavili su im AR naočare na glavu, slušalice u uši i rukavice, pune raznih senzora, na ruke. Nevena je bila skeptična oko te silne tehnologije, ali nakon što je pritisla dugme za pokretanje simulacije odmah je promenila mišljenje. Blaž je bio optimističniji, samim tim jer nije imao nekog predznanja na te teme, te mu se činilo da će poseta ovom muzeju ostati zauvek u njegovom sećanju. Od samog početka simulacije oduševilo ga je to što je svaki učesnik čuo svoj jezik i mogao da simultano postavlja pitanja, bez da mora da koristi neki rečnik/prevodilac. Ispred sebe su videli Gosterada, koji se srdačno rukova sa oboma. Gosterad je oduševljeno pričao o nastanku slovenskih jezika i njihovom grananju, o formiranju i preoblikovanju slovenskih država širom Evrope, pričao im je o paganskim običajima na kojima je prisustvovao, kao i o samom folkloru i tradiciji. Oboje su očarano slušalali i gledali sve što im se dešavalo pred očima, na trenutak zaboravljajući da se nalaze u softverskoj simulaciji. Do sad nikada nisu razmišljali o svim tim stvarima na taj način, te im se činilo da je sve što su do tada učili u školi, na fakultetu i u ostalim izvorima, pada u vodu, jer je Gosterad bio potpuno objektivan dok je govorio o svim tim interesantnim stvarima. Nevena je zapamtila i priču o etimologiji gde je, za primer, Gosterad rekao da su Jovan i Janez imena sa istim korenom, što je samo jedan od primera koliko su ova dva naroda korenito povezana duboko u zemlji prošlosti.

Nakon što je završio svoj deo priče, Gosterad je prepustio reč Vuku Karadžiću i Jerneju Kopitaru. Obojica su se rukovali sa Blažem i Nevenom, nakon čega su učtivo jedan drugog nadovezivali u svojim zanimljivim pričama. Nevena je prosto uživala slušajući njihove priče i bila je očarana načinom kako su se njihove priče preplitale i time pokazivale koliko je srpsko-slovenačko prijateljstvo ispreplitano, kao kučina, od koje je satkana današnjica. Obojicu ih je povezivalo detinjstvo na selu i čuvanje ovaca, njihovi očevi nisu upeli da se ostvare u svešteničkom pozivu, obojica su kuburila sa zdravljem, ali su bez obzira na sva životna sputavanja bili istrajni i uspešni u svojim ciljevima. Kopitar je bio Vukova podrška, između ostalog, bio je fasciniran Vukovom borbom da pojednostavi pisanje i ostvari načelo ,,Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano’’.

Nakon što su završili svoje izlaganje, uljudno ustupiše reč Mihajlu Pupinu. Neveni i Blažu započeo je priču o svom slovenačkom profesoru fizike, Simonu Kosu, koji mu je predavao u Pančevačkoj gimnaziji. Kos je Pupinu predstavio čari fizike i na taj način ostavio pečat u mladoj Pupinovoj duši. Kako sam Pupin kaže ,,…na intervenciju Slovenca Kosa i prote Živkovića, nekako se stvar izgladila i meni je dozvoljeno da i dalje ostanem u Pančevu.“, jer je njima dvojici pošlo za rukom da izvade iz problema mladog Pupina, zbog njegovog učešća na antirežimskim demonstracijama.

Pupin je napravio pauzu, oči mu se zacakliše te nastavi sa pričom. Ispričao im je koliko je ponosan na to što je 1919. godine, na Parijskoj konferenciji, (koja je trajala čitavih sedam sedmica), uspeo da ubedi svog prijatelja, Vudroa Vilsona, (28. predsednika SAD-a), da Bohinj, Bled, Gornjesavska dolina sa Kranjskom gorom i okolinom, kao i voljeni mu Banat, Baranja, Međumurje i deo Makedonije ostanu u granicama tadašnje države, Kraljevine SHS.

Kako je zainteresovanost za ovu izložbu bila velika, Pupin je, nažalost, morao da skrati svoj govor i da reč preda svom prijatelju – Nikoli Tesli. Prilikom samog obraćanja Nikole Tesle, Blažu i Neveni je zaigralo srce, propratni zvučni i haptički senzori se aktiviraše i njih dvoje osetiše blago peckanje i glasne gromove, koje je proizvodio Teslin toranj u pozadini. Nikola Tesla se blago nasmejao izrazima lica svojih sagovornika i spretno je počeo da barata rečima. Ispričao im je da je bio godinu dana na studijama u Mariboru, kada mu je bilo 22 godine i da se zaneo u radu, kocki i bilijaru. Rekao im je da nije najponosniji na ovaj period svog života, ali da želi tim primerom da pokaže da je on samo čovek, od krvi i mesa, koji takođe pravi greške, ali da je svakako uživao u tom periodu provedenom u Sloveniji. Blaž i Nevena su proveli još dosta vremena postavljajući pitanja i uživajući u razgovoru sa gore pomenutim, i još mnogim znamenitim ljudima iz prošlosti, koji povezuju slovenački i srpski narod.

Nadajmo se da je čitalac uspeo da vizualizuje celu ovu priču u svojoj mašti i da se seti svih prijatelja koji su mu ulepšali život, koje god nacionalnosti, veroispovesti ili boje kože oni bili. Recept protiv Vrlog novog sveta je upravo ta energija koju čini povezanost između ljudi širom celog sveta. Najprikladniji zaključak ovog teksta je upravo Teslina rečenica: ,,Iako smo slobodni da mislimo i delamo, mi se držimo zajedno neodvojivim vezama kao zvezde na nebu. Mi ne vidimo te veze ali ih osećamo.’’

Proslava srpsko-slovenačkog prijateljstva, treća po redu, održana je 10.6.2023. u organizaciji Kulturnog društva Mihajlo Pupin iz Ljubljane u Parohijskom domu u Ljubljani. Događaj je otpočeo sa himnama ove dve države, nakon čega su usledili skečevi, dijalozi, muzičke kompozicije na različitim instrumentima, recitacije i dečje pesmice. Pored toga, posetioci su imali priliku da vide dečje radove na temu srpsko-slovenačkog prijateljstva. Cilj ovog događaja je da prikaže prijateljstvo ova dva naroda kroz vekove kao i da učvrsti ovo prijateljstvo u današnjem vremenu. Organizatori su zadovoljni odzivom publike te pozivaju sve zainteresovane da se događaju pridruže i dogodine.