Intervju – 18 godina uspešnog rada biblioteke „Mihajlo Pupin“, sa sagovornikom Nikolom Kanatarom, saradnikom biblioteke.
Molimo Vas, predstavite nam ukratko Vašu saradnju sa Srpskom bibliotekom „Mihajlo Pupin“?
Redovni sam član i donator biblioteke Mihajlo Pupin. Takođe sam jedan od nekolicine koja je pomogla da se trenutni prostor u kome se nalazi biblioteka adaptira i prenesu knjige iz starog prostora (stana) u novi lepši i komforniji prostor.
Da li možete da izdvojite jednu posebnost biblioteke na koju ste najviše ponosni?
Najviše sam ponosan na to da biblioteka nosi ime Mihajlo Pupin. Ime jednog od najvećih srpskih naučnika koji je jako puno pomogao ne samo Srbima i Srbiji, već i Slovencima i Sloveniji i kao takav je idealan primer za omladinu srpskog porekla koja uči i studira u Sloveniji. Takođe sam veoma srećan i ponosan na to da biblioteka okuplja školarce i pruža im mogućnost da u njenim prostorijama uče srpski jezik i na taj način neguju maternji jezik i kulturu, uče šah i okupljaju se u slobodnom vremenu.
Ispričajte nam neku zanimljivu anegdotu u vezi sa Vašom saradnjom unutar biblioteke.
Kao arhitekta sam bio zadužen za adaptaciju novog (trenutnog) prostora za biblioteku. Zadatku sam pristupio jako ozbiljno, do te mere da sam sa gospodinom Momom merio sve tipske police i popisivao stari nameštaj, koji sam kasnije uklapao u novi prostor. Veliki izazov bio je da stare police i nameštaj (koji je bio namenski napravljen za stari prostor) prepravim, prenesem i uklopim u novi prostor. Kada je ideja bila urađena na papiru, krenulo se u realizaciju. Tu sam imao veliku pomoć prijatelja koji su takođe članovi biblioteke „Mihajlo Pupin“. Sam taj proces stvaranja nečeg što će nas okupljati, u svima nama izazivalo je euforiju do te mere da su pojedini, koji nisu mogli to isto veče fizički da pomognu u sređivanju prostora, dolazili da nas makar pozdrave i donesu po koje pivo i hranu kao znak podrške. Iako smo svi bili dobri prijatelji pre početka tih radova, mislim da nas je stvaranje novog prostora biblioteke još dodatno zbližilo, učvrstilo naše prijateljstvo i pokazalo nam šta sve mogu Srbi kada se ujedine. A sve to smo radili uz pesmu, druženje i šalu. Čak i danas kada uđem u biblioteku osećam neku vrstu blagostanja.
Kako vidite budućnost Srpske bibiloteke „Mihajlo Pupin“ i njen razvoj?
Budućnost biblioteke vidim kao prvi ozbiljan korak ka stvaranju srpskog centra u Sloveniji u kome će se okupljati ljudi (svih generacija) puni entuzijazma i inovativnih ideja. Kao stub srpstva koji će pored Srpske pravoslavne crkvene opštine ujediniti srpski narod u Sloveniji i pokazati im da ne samo da nije sramota biti Srbin, već da se srpstva ne odričemo i da se time ponosimo, kao što su to pre nas radili naši preci.