Stranci i slovenački jezik
Učenje slovenačkog jezika, zabava ili trauma?
Srpska zajednica u Sloveniji zvanično broji nešto više od 38.000 ljudi, ali se procenjuje da Srba zapravo ima oko 100.000, što ih po brojnosti čini drugim narodom posle Slovenaca.
E, sad, kako se svi ti ljudi snalaze sa učenjem slovenačkog jezika?
Da li je taj poduhvat težak ili zabavan?
Slovenačka abeceda ima 25 slova kojima se zapisuje 29 glasova. Treba se navići na činjenicu da Slovenci ne koriste slova ć, dž, lj, nj, đ.
Tako je jedna devojčica koju poznajem, na učiteljicino pitanje koliko ima slova u reči PRIJATELJ, odgovorila da ima 8 i pogrešila je. Ima ih 9. Polako, navići ćemo se…
Iako geografski male površine, Slovenija je zemlja čiji jezik sadrži preko trideset dijalekata. To je čini državom s najraznovrsnijim jezikom u odnosu na broj stanovnika, tako da taman kada budemo spoznali da odlično vladamo jezikom koji se govori u Ljubljani, bićemo poraženi činjenicom da ćemo se teško sporazumeti u Mariboru, Jesenicama ili npr. Kopru.
Slovenački jezik je jedan od retkih indoevropskih jezika koji je sačuvao gramatički broj dvojinu. Koliko nam samo glavobolje donosi ta dvojina! Koliko je potrebno vremena da savladamo nastavke i da je ne mešamo sa množinom?
Ne treba paničiti. Nije sve tako crno.
Verovali ili ne, deca vrtićkog i školskog uzrasta počinju oslobodjeni straha da pričaju slovenački jezik već posle 2 meseca! Kako su svakodnevno u kontaktu sa drugarima i vaspitačima/učiteljima i učiteljicama, neminovno je da će vrlo brzo početi i da razmišljaju na ovom jeziku. Oni ne uče nastavke, nisu opterećeni gramatičkim pravilima, kod njih se jezik razvija prirodno i neusiljeno.
Kod odraslih osoba je malo drugačija situacija. Ispred sebe uglavnom imaju odštampanu tabelu sa padežima i padežnim nastavcima i teže se upuštaju u razgovor. Njima je potrebno mnogo više od dva meseca.
Najpre se treba suočiti sa rečima i izrazima koje u Sloveniji imaju potpuno drugačije značenje:
Brati – čitati
Rumeno – žuto
Imeti mačka – biti mamuran
Obljubiti – obećati
Družina – porodica
Poročen – oženjen/udata
Rešiti – spasiti
Noša – nošnja…
Zatim se treba licem u lice suočiti sa pravopisom u kome ne dolazi do glasovnih promena na koje smo navikli, tako se reč otvoreno piše odprto, reč otkriti piše se odkriti, a najzanimljivije je bilo pročitati i akcentovati reč razstava (izložba). Takođe njihov pravopis ne poznaje ni sibilarizaciju, tako da ljudi žive u Ameriki, daju pohvalu učenki ….
Na mnogim mestima gde mi kažemo u, Slovenci kažu o: zub je zob, put je pot, a sunce sonce.
U nekim primerima, kada menjaju po padežima reči koje se završavaju na –r, iz meni nepoznatih razloga dodaju slovo – j. Tako se osnovna škola zove Božidarja Jakca, Vita Kraigherja, Maksa Pečarja, a jedna od centralnih ulica je Trubarjeva cesta.
Treba navići da Slovenci nemaju vokativ, odnosno da koriste nominativ umesto vokativa. Tako ako biste hteli da se obratite učiteljici, vozaču, konobaru, dozvaćete ih rečima: učiteljica, voznik, natakar…
I za sam kraj jedan ohrabrujići podatak. Slovenački jezik nije tako nerazumljiv kako se čini na prvi pogled. To je slovenski jezik tako da u njemu mora biti dosta sličnosti sa srpskim. Samo strpljenja, knjiga i što više komunikacije.
Piše (iz iskustva) Svetlana Todorović
