Kros oko Bledskog jezera, povodom 169 godina od rođenja Mihajla Pupina
Trčeći oko Bledskog jezera, imala sam dosta vremena da razmišljam o svom domino efektu, odnosno putu od Novog Sada do Ljubljane, preko Mileve Marić do Mihajla Pupina
Nakon završenih osnovnih studija u Novom Sadu, otišla sam na master studije na Elektrotehnički fakultet u Ljubljanu 2019. godine. Kako je pandemija korona virusa počela 2020. godine, pojačala je u meni osećaj samoće i nostalgije ka mom rodnom Novom Sadu. Osećala sam se usamljeno, pomalo izgubljeno i veoma udaljeno od svih stvari i ljudi koji mi znače. Krenula sam tada da razmišljam o životima znamenitih Srba koji su, davno pre mene, doneli sličnu odluku da odu u tuđinu, u nepoznato.
Otišla sam do Centralne tehničke biblioteke po knjigu o Milevi Marić Ajnštajn, mojoj sugrađanki. Autor knjige je Đorđe Krstić, Novosađanin koji se odlučio da dođe u Ljubljanu 1954. godine, na studije tehničke fizike. Od ranih dana se zanimao za život i delo Mileve Marić, pa je razgovarao sa ljudima u Novom Sadu koji su je poznavali, sakupljao dokumente, fotografije, pisma, intervjuisao njenog starijeg sina Hansa Alberta…
Ljubav prema fizici i matematici, odrastanje u Novom Sadu i studiranje u inostranstvu na fakultetu gde su žene manjina, čine da lakše razumem Milevin život kao i da dobijem inspiraciju i motivaciju od jednog takvog velikana. Mileva je studirala na drugom jeziku te mi je bilo izazovno, ujedno i zanimljivo iskustvo, da čitam o njoj na slovenačkom jeziku.
Zanimljiv splet okolnosti desio se već dok sam čitala početne stranice knjige, gde sam naišla na fusnotu sa informacijom da je Mihajlo Pupin rođen u Idvoru, na samo 20 km istočno od Milevinog rodnog Titela. U želji da dobijem što bolji osećaj kako su se stvari hronološki odvijale, informacija kada je rođen Mihajlo Pupin pomogla mi je da vidim jesu li njih dvoje bili savremenici. Videla sam da je Mileva bila 21 godinu mlađa od Pupina. Pisalo je i da je Pupin rođen devetog oktobra 1854. godine što me veoma iznenadilo, jer je sutradan bio deveti oktobar 2021. godine. To je ujedno bila i 100 godišnjica, otkako je postao počasni građanin Bleda. To saznanje me je navelo da zatvorim sve knjige i otvorene stranice na kompjuteru i da rezervišem autobusku kartu za Bled. Sutradan ujutru sam otišla do Pupinovog spomenika na Bledu, gde sam ostavila buket poljskog cveća, koje sam usput nabrala, kao simbol poštovanja još jednog našeg velikana.
Imala sam želju da istražim postoji li neko srpsko društvo u Ljubljani, kako bismo u budućnosti obeležavali različite događaje u čast ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag u našoj istoriji. Preko Fejzbuka sam našla Srpski kulturni centar ,,Mihajlo Pupin“ iz Ljubljane koji ima i biblioteku sa oko 17 000 knjiga. Odgovor koji sam dobila od njih i dalje pamtim, jer su mi te reči inspiracija u tmurnim danima.
,,Kada ljudi nešto žele, onda traže put, kada nešto neće onda nađu izgovor. Pozovite nas i pokušaćemo naći put. Ideja je odlična.“
Ideja je krunisana Mini krosom na Bledu, dve godine zaredom, te bih se zahvalila svim prijateljima i poznanicima, a posebno deci i njihovim divnim učiteljicama, koje su zaslužne za kvalitetan program na samim događajima 2022. i 2023. godine posvećene obeležavanju Pupinovog 168-og, i 169-og rođendana. Zahvalna sam i Đorđu Krstiću i Milevi Marić Ajnštajn jer su i oni pomogli da se ne osećam usamljeno, povezavši me sa našim ljudima u inostranstvu.
Kros na Bledu započeo je kulturnim programom koji su vodila deca, recitujući pesme, glumeći u mini predstavama i čitajući delove Pupinove knjige ,,Sa pašnjaka do naučenjaka“. Posebno mi je u sećanju ostala pesma o Pupinu koju je napisao učenik sedmog razreda.
Nakon svih tih lepih reči koje su deca izgovorila, ove 2023. godine, počela je trka oko Bledskog jezera, duga oko 6 km. Dok su jedni uživali u miru i šetnji, takmičarski nastrojeni učesnici (deca, a i odrasli), trčali su oko jezera. Najbrži su osvojili medalje dok su oni malo manje brzi kući poneli zahvalnice.
Krstićeva knjiga, ne samo da me je naučila o Milevi i vremenu u kom je ona živela, učinila je da se ne osećam usamljeno i da stvaram i delim lepe trenutke sa divnom decom i odraslima.
Nadam se da se dogodine vidimo, u još većem broju, kako bismo proslavili 170 godina od Pupinovog rođenja i pokrenuli nove ideje koje će, verujem, dovesti do još zanimljivih događaja i novih poznanstava.
Jelena Prodanović
