{"id":1823,"date":"2025-03-10T13:34:12","date_gmt":"2025-03-10T12:34:12","guid":{"rendered":"https:\/\/pupin.si\/blog\/?p=1823"},"modified":"2025-03-10T13:37:32","modified_gmt":"2025-03-10T12:37:32","slug":"ime-mi-je-tihomir","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/pupin.si\/blog\/2025\/03\/10\/ime-mi-je-tihomir\/","title":{"rendered":"Ime mi je Tihomir"},"content":{"rendered":"\n

Povodom 110 godina od Albanske golgote, velikog stradanja srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, a posebno se\u0107anja na hiljade mladih regruta, koji su zbog nemogu\u0107nosti sahranjivanja na kopnu spu\u0161teni u Jonsko more, objavljujemo ovu kratku pri\u010du.<\/p>\n\n\n\n

Ime mi je Tihomir.<\/p>\n\n\n\n

Umro sam na Krfu, daleke 1916. godine.<\/p>\n\n\n\n

Umirao sam dugo i te\u0161ko. Umirao sam bolno i polako.<\/p>\n\n\n\n

Deo mene ve\u0107 dugo je bio mrtav. Ostali delovi gasili su se postepeno, u neizvesnosti albanskih planina, u uzdasima moje bra\u0107e, smrznute i gladne, u kricima prestra\u0161ene dece, u suzama majki pred \u010dijim bolom su drhtale planine kojima smo gazili. Moj tanki vojni\u010dki \u0161injel lepr\u0161ao je oko mr\u0161avih ramena, a zima se probijala do kostiju, sisaju\u0107i iz njih i poslednju mrvu snage.<\/p>\n\n\n\n

Umirao sam sa svakim palim bratom \u010dije smo kosti sejali na na\u0161em krvavom putu. Morili su nas glad, tifus, zima i neprestane borbe. Moje otupele noge su svakim novim korakom bivale te\u017ee, moje telo slabije, moj vid zamagljeniji, a du\u0161a praznija.<\/p>\n\n\n\n

Iz Srbije sam poneo grumen zemlje. Nosio sam ga u unutra\u0161njem d\u017eepu kaputa, tu pored srca. Tu, gde se obi\u010dno nose slike voljene \u017eene, ja sam nosio grumen moje pokorene zemlje.<\/p>\n\n\n\n

\u00bbAko umrem\u00ab, mislio sam dok sam hodao, \u00bbneka me sahrane u ovom starom kaputu. Ako u grob ponesem sa sobom ovu krvavu zemlju, jedino tako \u0107e moja du\u0161a prona\u0107i mir.\u00ab<\/p>\n\n\n\n

Smrznutim rukama \u010dvrsto sam stiskao mesto gde je stajalo moje srce. Strahovao sam da mi se taj grumen, pod mokrim \u0161injelom, ne istopi, da se ne pretvori u blato, kao tlo kojim su moje noge te\u0161ko kora\u010dale. \u010cinilo mi se da sam strepeo vi\u0161e za njega nego za sopstveni \u017eivot. Ni\u0161ta vi\u0161e nisam ni imao. Osim tog grumena nesre\u0107ne zemlje, kojom vekovima hodaju tu\u0111e pomahnitale horde, besramno grabe\u0107i ono \u0161to je od nje ostalo.<\/p>\n\n\n\n

\u00bbNe dam te zemljo moja\u00ab, mislio sam. \u00bbTu si na sigurnom, tu si na toplom, tu pored mog srca\u2026\u00ab, pri\u010dao sam sa svojim grumenom, kao da u malom d\u017eepu nosim \u010ditavu jednu Srbiju.<\/p>\n\n\n\n

Oko mene su padala <\/em>moja bra\u0107a, iznemogla, gladna, bolesna. Njihove le\u0161eve smo ostavljali po pe\u0107inama, da im zveri ne bi raznosile kosti po nepreglednim planinskim klancima. I\u0161li smo dalje, te\u0161kim koracima, u jo\u0161 te\u017eu neizvesnost. Pevali smo. I sanjali budni. Pri\u010dali smo o porodicama, o njivama i imanjima, o pro\u0161lim i o novim ljubavima. Kora\u010dao sam pored Alekse, Riste, Bo\u017ee, Milo\u0161a\u2026 Risto se smejao i govorio: \u00bbSrbiju \u010deka spasenje, Bog nije zaboravio na nas!\u00ab<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Gledali smo ga i mislili: \u00bb<\/a>Koje spasenje, moj Risto? Je li spasenje u smrti? Je li smrt jedini izlaz? Ako jeste, neka po\u017euri\u2026 dani su neizdr\u017eivi, no\u0107i jo\u0161 gore.\u00ab<\/a><\/p>\n\n\n\n

A eto, ipak smo izdr\u017eali. Pre\u0161av\u0161i planine, do\u010dekale su nas la\u0111e koje su nas prevezle na Krf. \u00a0Bio sam sre\u0107an. Jo\u0161 uvek sam u d\u017eepu stiskao grumen svoje zemlje. Mo\u017eda jo\u0161 ima nade, mislio sam\u2026<\/p>\n\n\n\n

Na\u017ealost, moje telo je oslabilo i meni se uskoro na Krfu pribli\u017eio kraj. Svakodnevno sam gledao kako moju umrlu bra\u0107u u zoru odvoze sa ostrva i spu\u0161taju u more. Bio je to najpotresniji prizor koji su moje o\u010di do tada videle. \u00bbSrbijo, majko! Junaci ti tonu u ranu zoru!\u00ab, mislio sam gledaju\u0107i za la\u0111om koja je natovarena mrtvim regrutima, lagano plovila.<\/p>\n\n\n\n

Uskoro, i ja sam postao samo telo ba\u010deno na palubu malog broda, koji je \u010dekao zoru da isplovi na plavu pu\u010dinu, odakle \u0107e me spustiti u more koje \u0107e postati moj novi dom.<\/p>\n\n\n\n

Dok sam tonuo u plave dubine, moje re\u010di su u nepovrat odnosili valovi. \u0160aputao sam: \u00bbMoje ime je Tihomir. Dom \u0107e mi postati Plava Grobnica. TIHO je ovde, ali ne\u0107u na\u0107i MIR. Grumen moje zemlje upravo mi se topi u d\u017eepu vojni\u010dkog kaputa\u2026\u00ab<\/p>\n\n\n\n

Napisala: \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Nata\u0161a<\/p>\n\n\n\n

Lektura:\u00a0 Vera Majstorovi\u0107 Hristi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Povodom 110 godina od Albanske golgote, velikog stradanja srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, a posebno se\u0107anja na hiljade mladih<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1828,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[21,25,5,2,12],"tags":[],"class_list":["post-1823","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-objave","category-pisma-iz-srbije","category-putopisi","category-vaseprice","category-zivotne-price"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1823","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1823"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1823\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1827,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1823\/revisions\/1827"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1828"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1823"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1823"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1823"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}