{"id":1702,"date":"2024-11-18T15:40:54","date_gmt":"2024-11-18T14:40:54","guid":{"rendered":"https:\/\/pupin.si\/blog\/?p=1702"},"modified":"2024-11-25T11:54:20","modified_gmt":"2024-11-25T10:54:20","slug":"zasto-srpsku-novu-godinu-slavimo-trinaestog-januara","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/pupin.si\/blog\/2024\/11\/18\/zasto-srpsku-novu-godinu-slavimo-trinaestog-januara\/","title":{"rendered":"Za\u0161to srpsku Novu godinu slavimo 13. januara?"},"content":{"rendered":"\n

<\/p>\n\n\n\n

Jeste li se ikada zapitali za\u0161to se pravoslavni kalendar razlikuje od katoli\u010dkog, \u0161ta je gregorijanski, a \u0161ta julijanski kalendar, za\u0161to se srpska Nova godina slavi 13 dana posle tzv. obi\u010dne Nove godine? Mo\u017eda ste negde naleteli na tvrdnju da je srpski nau\u010dnik Milutin Milankovi\u0107 sastavio najta\u010dniji kalendar, ali se pitate za\u0161to se isti ne upotrebljava. Ukoliko vam bar neko od ovih pitanja ba\u0161 nikada, ali nikada, nije palo na pamet, onda ovaj tekst i nije za vas.

E, sad, po\u0161to smo se re\u0161ili nezainteresovane javnosti, hajde da po\u010dnemo!

Kada sam i\u0161ao u \u0161kolu, u\u010dili su nas da godina traje 365 dana. To, na\u017ealost, nije ta\u010dno. Da stvar bude gora i dan-danas u\u010ditelji ponavljaju isto, tvrde\u0107i da deca ne mogu razumeti ta\u010dno obja\u0161njenje. Mo\u017eda to i nije bez osnova, ali nigde u \u0161kolskom sistemu, u vi\u0161im razredima, nisam \u010duo da je iko, barem radoznalijim u\u010denicima, ponudio pravilno obja\u0161njenje. Meni je ova dezinformacija, pridobijena u \u0161koli, ozbiljno uzdrmala verovanje u zvani\u010dnu verziju ra\u010dunjanja vremena, a do detaljnijih, i ispravnijih, informacija do\u0161ao sam posle vi\u0161e desetina godina, \u010ditaju\u0107i razli\u010dite knjige i ud\u017ebenike u kojima je, dodu\u0161e, ova tema samo okrznuta<\/em>.

Dakle, pri\u010da o kalendaru po\u010dinje pre vi\u0161e od 3000 godina u starom Egiptu. Stari Egip\u0107ani su, isprva, u svom kalendaru, koristili fiksnu du\u017einu godine od 360 dana, da bi ne\u0161to kasnije godinu produ\u017eili na 365 dana. Ovi mudri ljudi su oko hiljadu godina, veoma pedantno, bele\u017eili dane kada plavi reka Nil i shvatili su da se vreme plavljenja stalno pomera.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Slika 1. Reka Nil<\/p>\n\n\n\n


Bio je to signal da ne\u0161to nije u redu sa kalendarom, odnosno du\u017einom godine u tom kalendaru. \u010cuveni astronom Eratosten je, negde oko 250 godine p. n. e., izra\u010dunao i zapisao da godina traje 365.25 dana (ili druga\u010dije zapisano, 365 dana i 6 sati). Taj isti Eratosten jo\u0161 pre 2200 godina nije imao dilemu da je Zemlja okrugla, i relativno ta\u010dno je prvi odredio veli\u010dinu planete Zemlje, uz pomo\u0107 dva bunara, u Asuanu i Aleksandriji, te poznate razdaljine karavanskog puta izme\u0111u ova dva grada, ali tu pri\u010du \u0107emo ostaviti za neki drugi put. Uzgred, Eratosten je skovao i re\u010d geografija<\/em>.

Uz to, Eratosten je imao veliku sre\u0107u da u njegovo vreme jo\u0161 nije bila formirana inkvizicija, koja je mnogo godina kasnije, zbog sli\u010dnih u\u010denja, spaljivala njegove kolege, pa je on igrom slu\u010daja do\u010dekao, za to vreme, neobi\u010dno duboku starost.<\/p>\n\n\n\n


Nema\u010dki egiptolog Lepsijus je 1866. godine prona\u0161ao kameni zapis koji je datiran na 7. mart 238. godine p. n. e., u kom je zapisana reforma egipatskog kalendara, gde se uvodi prestupna godina na svake 4 godine. Zanimljivo je da je pomenutu odluku o promeni kalendara donelo sve\u0161tenstvo Egipta i ne znaju\u0107i da \u0107e se crkveni poglavari o kalendarima prepirati jo\u0161 mnogo vekova potom.

Dakle, pre vi\u0161e od 2200 godina, ljudi su znali da godina ne traje 365 dana, nego ne\u0161to du\u017ee, ta\u010dnije 0.25 dana du\u017ee, odnosno 6 \u010dasova du\u017ee. Kalendar bi, s druge strane, trebalo da sadr\u017ei celovit broj dana (jer na \u0161ta bi li\u010dilo kada bi u 1 \u010das poslepodne po\u010deo utorak), pa se pojavio problem \u0161ta sa ovim ostatkom od 0.25 dana po godini. Dobra vest je da kada pomno\u017eite vi\u0161ak od 0.25 dana sa brojem 4, dobijete okruglo 1 (dan), \u0161to zna\u010di da svake 4 godine treba usporiti godinu dodavanjem jednog dana u kalendar. Tako je i skovana prestupna godina koja je (zbog onih 0.25 dana vi\u0161ka) du\u017ea za 1 dan od obi\u010dnih godina. U dana\u0161nje vreme taj dan je 29. februar, a uloga mu je da popravi<\/em> kalendar koji stalno malo kasni. Re\u0161enje je zapravo bilo odli\u010dno osmi\u0161ljeno, ali je Evropa u to vreme bila zauzeta ratovanjima, zbog \u010dega su na\u0161i preci bili previ\u0161e umorni da bi no\u0107u posmatrali zvezde i bavili se pitanjima koja se ti\u010du du\u017eine godine.

Situacija sa kalendarom je po\u010dela da se menja na bolje, ni manje ni vi\u0161e, nego zbog ljubavne avanture izme\u0111u dve izuzetne istorjske li\u010dnosti, Gaja Julija Cezara i vladarke Egipta, Kleopatre. Veliki Gaj Julije Cezar je u svojim osvaja\u010dkim pohodima stigao u daleki Egipat, gde je pomogao lepoj Kleopatri da smakne svog brata sa prestola i tako postane vladarka izuzetno bogatog Egipta.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Slika 2. Egipatski faraon<\/p>\n\n\n\n


Tokom izvo\u0111enja ovog politi\u010dkog prevrata, izme\u0111u Kleopatre i Julija Cezara razvila se ljubav, uprkos velikoj razlici u godinama. Dakle, Julij je imao 50, a Kleopatra samo 20, no to nije bila prepreka da se iz te ljubavi rodi \u010dak i njihov sin, koji je, dodu\u0161e, veoma brzo nesre\u0107no zavr\u0161io \u017eivot zbog ciljeva vi\u0161e politike.<\/p>\n\n\n\n

Julij Cezar je bio dinami\u010dna li\u010dnost, te ga mesto nije dr\u017ealo, zato je, nakon ljubavne epizode sa Kleopatrom, krenuo u dalja osvajanja po svetu, pobe\u0111uju\u0107i neprijatelje u Africi, Aziji i \u0160paniji. Kada se Cezar kona\u010dno vratio u Rim u goste mu je, sa celokupnom egipatskom mornaricom, do\u0161la i vladarka Kleopatra.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Slika 3. Gaj Julije Cezar<\/p>\n\n\n\n

Na jednom od mnogobrojnih brodova, koji su doplovili u Rimsko carstvo, doputovao je i egipatski astronom Sosigen, koji je bio upoznat sa Eratostenovim izra\u010dunima du\u017eine godine. Na Kleopatrin savet, Sosigen je od Cezara dobio zadatak, da reformi\u0161e rimski kalendar. Rimljanima, naime, prirodne nauke i nisu i\u0161le najbolje, te boljeg stru\u010dnjaka od Sosigena verovatno nisu ni imali (mada ne treba potceniti ni mo\u0107 ube\u0111ivanja Cezarove tada\u0161nje ljubavnice, Kleopatre.) Tako je nekih 300 godina nakon zapisa na egipatskom kamenu, prestupna godina kona\u010dno stupila na veliku scenu Evrope. Julijanski kalendar je sadr\u017eao 365 dana, ali i prestupne godine, poput tada\u0161njeg egipatskog kalendara.

U znak zahvalnosti, mi i danas sedmi mesec imenujemo julij<\/em> i tako slavimo velikog vizionara, Gaja Julija Cezara. Uzgred, mesec avgust je, ne\u0161to kasnije, nazvan po Cezarovom nasledniku, Avgustu Oktavijanu, mada to nije va\u017eno za ovu pri\u010du. Tako je nastao julijanski kalendar<\/em> koji je zapravo egipatski kalendar, ali pobednici pi\u0161u istoriju, a Gaj Julij Cezar je jedan od najve\u0107ih pobednika u istoriji \u010dove\u010danstva, pa je zato danas manje poznato ko je zaista osmislio taj njegov julijanski kalendar.<\/em>

Godine su prolazile, pojavila se nova vera, hri\u0161\u0107anstvo, vrteo<\/em> se kalendar Gaja Julija Cezara, a njegove kolege, carski naslednici, prvobitno su proganjali i ubijali hri\u0161\u0107ane, a potom su, iznenada, i sami postali za\u0161titnici hri\u0161\u0107anstva. Na podru\u010dju Rimskog carstva se, ne\u0161to kasnije, rodila i Papska dr\u017eava, na \u010dijem \u010delu je bio papa, \u010dovek velike politi\u010dke mo\u0107i.

Godine 1054. se hri\u0161\u0107anska crkva prvi put zna\u010dajnije rascepila na Pravoslavnu i Rimokatoli\u010dku crkvu, pri \u010demu je va\u017eno ista\u0107i da pravoslavci nisu priznavali papu, ve\u0107 svog vrhovnog poglavara, patrijarha. Veliki raskol, kako je nazvana podela hri\u0161\u0107anstva, na samim svojim po\u010decima, nije uticao na promenu kalendara, pa je tako od te 1053. godine pa sve do 1453. godine kalendar bio podudaran i za pravoslavce i katolike i, naravno, koristio se julijanski kalendar<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

Slika 4. Crkve (pravoslavna i katoli\u010dka)<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, sve od Eratostenove smrti (umro je 194. godine p. n. e.) astronomi su vredno radili i, posle vi\u0161e od hiljadu godina ra\u010dunanja, zaklju\u010dili su da godina nije ba\u0161 ta\u010dno duga\u010dka 365.25 dana, kako je tvrdio veliki Eratosten. Dakle, lo\u0161a vest je bila da je do\u0161lo do gre\u0161ke u egipatskim izra\u010dunima iz 250. godine p. n. e., a dobra vest je bila da gre\u0161ka i nije tako velika.

Astronomi tog vremena su izra\u010dunali da du\u017eina godine iznosi 365.2425 dana, \u0161to je ne\u0161to manje od Eratostenovih 365.25 dana. To ne\u0161to manje nije ba\u0161 mnogo i pravi, na prvi pogled, mizernu gre\u0161ku od 0.0075 dana godi\u0161nje (tu vrednost dobijemo kada od 365.25 oduzmemo 365.2425). Kada, me\u0111utim, pomno\u017eimo 0.0075 sa 1500 godina dobijemo 11.25 dana gre\u0161ke. Ovaj podatak je predstavljen papi Gregoru XIII koji je 1582. godine sproveo veliku reformu kalendara, a kalendar je nazvan po samom papi Gregoru XIII i danas je poznat kao gregorijanski kalendar<\/em>. U gregorijanskom kalendaru<\/em>, kao i u julijanskom, imamo prestupnu godinu na svake \u010detiri godine, ali kod gregorijanskog kalendara to ne va\u017ei za sekularne godine, odnosno za one koje se zavr\u0161avaju sa dve nule.

U prevodu na lai\u010dki jezik, prema julijanskom kalendaru su godine 1700, 1800, 1900. i 2100. prestupne, a po gregorijanskom kalendaru te iste godine nisu prestupne (godina koja nije prestupna naziva se prosta godina<\/em>). Na taj na\u010din se u kalendar uvodi korekcija za pomenutih 0.0075 dana. U julijanskom kalendaru su prestupne godine uvek na svaku 4. godinu (opet zbog du\u017eine godine 365.25, a kada 4 pomno\u017eimo sa 0.25 dobijemo 1). Da ne bude zabune, nije sam papa Gregor ra\u010dunao du\u017einu godine, niti je bio stru\u010dan za ova pitanja. Kao \u0161to je Cezaru suflirao Sosingen, papi Gregoru XIII je ove podatke na uvo \u0161apnuo nema\u010dki astronom koji je radio kao lekar u Napulju, a zvao se Kristof Klavijus.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Slika 5. Papa Gregor XIII<\/p>\n\n\n\n


Kap koja je prelila \u010da\u0161u bila je odluka pape Gregora XIII da iz kalendara izostavi 10 dana. On je odredio da posle \u010detvrtka, 4. oktobra, slede\u0107i dan bude petak, 15. oktobar. Drugim re\u010dima, pomerio je kalendar za 10 dana unapred. Nekoliko redova iznad sam izra\u010dunao da je za 1500 godina gre\u0161ka, zbog pogre\u0161ne du\u017eine godine, iznosila 11.25 dana, a godine 1585. je ova gre\u0161ka iznosila 11.86 dana, ali se papa Gregor odlu\u010dio da kalendar pomeri samo za 10 dana. Verujem da odlu\u010dio ba\u0161 tako, jer je na taj na\u010din, barem malo, ubla\u017eio ovu radikalnu promenu, pa je ipak posle \u010detvrtka (4. 10. 1582.) do\u0161ao petak (15. 10. 1582.). Da je bio do kraja ta\u010dan, pomerio bi kalendar za 12 dana, pa bi posle \u010detvrtka (4. 10. 1582.) usledila nedelja (17. 10. 1582.), a to je, prizna\u0107ete, previ\u0161e nelogi\u010dno za jednog gra\u0111anina ili seljaka 16. veka. Ovako je, pretpostavi\u0107emo, narod lak\u0161e prihvatio ovu promenu.

Mo\u017eda narod jeste prihvatio promenu, ali te davne 1582. godine za ove samostalne ispade pape Gregora XIII nije bilo nikakvog razumevanja kod patrijarha Pravoslavne crkve i njegovih vernika. Na kraju krajeva, ko je ovlastio papu Gregora XIII da se bavi ovim pitanjima? I ko je on da nam uzme 10 dana? Moram priznati da su sva ta pitanja potpuno legitimna. Uostalom, ovaj problem nije re\u0161en ni posle vi\u0161e od 450 godina, pa se i dalje pitamo \u0161ta bi onom papi Gregoru. Ali, s druge strane, kako je do\u0161lo do toga da su, recimo Kinezi, koji nisu hri\u0161\u0107ani, vreme po\u010deli da ra\u010dunaju od smrti Isusa Hrista? Ili, kako to da budisti, Jevreji te pripadnici drugih vera, koji mo\u017eda imaju svoje ra\u010dunanje godina, zvani\u010dno koriste hri\u0161\u0107anski kalendar? O\u010digledno je jo\u0161 tada vladao zakon ja\u010deg <\/em>koji svoje ideje nametne celom svetu. Mo\u017eda je ovo \u0161irenje gregorijanskog kalendara zapravo sam po\u010detak globalizacije.

Po\u010detak brojanja kalendara je, jasno, deklarativna stvar, kao, na primer, gde je koordinatni po\u010detak, mesto nultog meridijana, ili odakle se meri nadmorska visina. Uzgred, nulta godina kalendara je odre\u0111ena na prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine, kada je odre\u0111eno da \u0107e kalendar po\u010deti da se broji od ro\u0111enja Isusa Hrista. Inicijator prvog Vaseljenskog sabora je bio najpoznatiji Ni\u0161lija, \u010duveni car Konstantin. Izra\u010dun je poveren monahu Dioniziju Malom koji je prora\u010dunao da hri\u0161\u0107anska nova era po\u010dinje 1. januara 754. godine, i ta godina je nazvana prvom godinom nove ere. Kasnije su nau\u010dnici otkrili da u tom izra\u010dunu postoji gre\u0161ka od oko 3 godine, ali je niko nikada nije popravio, a mi se danas prepiremo oko 13 dana.

Hajde opet da se vratimo na tih na\u0161ih 13 dana razlike. Ukoliko je papa Gregor pomerio kalendar za 10 dana, kako je onda sada razlika u kalendarima 13 dana? Odgovor se skriva u ve\u0107 navedenoj razlici u razli\u010ditom ra\u010dunanju prestupnih godina izme\u0111u julijanskog i gregorijanskog kalendara. Godine 1700, 1800. i 1900. nisu prestupne u gregorijanskom kalendaru, a u julijanskom jesu, pa su se tu, na prvobitnu razliku 10 dana, dodala jo\u0161 3 dana razlike i tako danas imamo brojku od 13 dana razlike. Da stvar bude jo\u0161 gora, 2100. godine \u0107e se ova razlika, iz istog razloga druga\u010dijeg ra\u010dunanja prestupnih godina, pove\u0107ati na 14 dana.

Bilo kako bilo, gregorijanski kalendar su, te davne 1582. godine, odmah prihvatile katoli\u010dka Italija, Portugalija i \u0160panija, a kasnije su ga postepeno prihvatile i protestantske zemlje, pa \u010dak i neke pravoslavne, poput Gr\u010dke (mada samo za civilnu upotrebu).

Treba napomenuti da postoji dodatna razlika u odre\u0111ivanju datuma Uskrsa i pokretnih praznika u Pravoslavnoj i Katoli\u010dkoj crkvi. Obe metode se zasnivaju na odre\u0111ivanju datuma prema menama Meseca, ali je pravilo razli\u010dito kod katolika i pravoslavaca, a detaljnije obja\u0161njenje treba tra\u017eiti u verskim knjigama. Na ovom mestu \u0107u poku\u0161ati da se ograni\u010dim samo na matemati\u010dki i astronomski deo ove problematike, bez verskog aspekta, koji, de facto, postoji i deo je problematike kalendara.

Danas je du\u017eina godine odre\u0111ena ta\u010dno u sekundu i, verovatno to niste znali, jedna godina traje ta\u010dno 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 47 sekundi ili, ako zapi\u0161emo u decimalnom zapisu, du\u017eina godine iznosi 365.2422 dana. To zna\u010di da ni gregorijanski kalendar nije najta\u010dniji, \u0161to je i bilo za o\u010dekivati, jer je ipak formiran na osnovu du\u017eine godine izmerene u 15. veku, a tada, slo\u017ei\u0107ete se, merni instrumenti i nisu bili ba\u0161 najta\u010dniji, mada ruku na srce, nisu mnogo ni pogre\u0161ili. Kada oduzmemo pravilnu du\u017einu godine od 365.2422 od gregorijanske du\u017eine od 365.2425 dobijamo gre\u0161ku od 0.0003 dana. To zna\u010di da \u0107e na 10000 godina gregorijanski kalendar pogre\u0161iti za 3 puna dana, ali to ne bi trebalo mnogo da nas brine, jer niko od nas tada ne\u0107e biti \u017eiv.

I tu sad dolazimo do Milutina Milankovi\u0107a koji je, pre vi\u0161e od 100 godina, ta\u010dnije 1923. godine, razbijao<\/em> glavu u vezi sa ovim problemom. Milutin Milankovi\u0107 je, po mnogima, deo velikog srpskog nau\u010dni\u010dkog tria Tesla-Pupin-Milankovi\u0107. On je, poput Tesle i Pupina, ro\u0111en u neklada\u0161njoj Austrougarskoj, zavr\u0161io je studije u Be\u010du gde je po\u010deo da radi, ali je, zbog aneksije Bosne, osetiv\u0161i da \u017eivi na neprijateljskoj teritoriji, oti\u0161ao za Beograd gde je, na Univerzitetu u Beogradu, bio redovni profesor racionalne mehanike, teorijske fizike i nebeske mehanike. Prili\u010dno neobi\u010dan izbor predmeta za dana\u0161nje shvatanje studija i postoje\u0107ih fakulteta.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Slika 6. Milutin Milankovi\u0107<\/p>\n\n\n\n


Ova kombinacija predmeta odvela ga je u astronomiju, te je za \u017eivota najvi\u0161e pa\u017enje posvetio izra\u010dunu klimatskih promena na planeti Zemlji, i to za vi\u0161e miliona godina unazad. Njegov matemati\u010dki model je primenjiv i na druge planete, pa je tako izra\u010dunao kakva je klima na Marsu i Veneri. Ovaj model se pokazao kao ta\u010dan kada su svemirske sonde po\u010dele da \u0161alju podatke sa ovih udaljenih mesta na\u0161eg Sun\u010devog sistema. Me\u0111utim, danas ga prepoznajemo kao kreatora najta\u010dnijeg kalendara, iako se on ovim problemom bavio relativno kratko, mnogo kra\u0107e nego \u0161to se bavio klimatologijom planeta. Kao nesporan autoritet na polju astronomije i klimatologije Milankovi\u0107 je bio, od strane Ministarstva vera tada\u0161nje vlade Kraljevine Srbije, izabran za delegata na Svepravoslavnom kongresu u Istabulu (tada\u0161njem Carigradu), u maju 1923. godine.

Milankovi\u0107 je, naoru\u017ean pravilnom du\u017einom godine, govorio da postoji zajedni\u010dka crta izme\u0111u julijanskog i gregorijanskog kalendara, a zajedni\u010dko im je da su oba kalendara pogre\u0161na.<\/p>\n\n\n\n

On je u rukama imao ta\u010dan podatak o du\u017eini godine i na osnovu toga je razmi\u0161ljao kako da sastavi kalendar koji je zasnovan na pravilnoj du\u017eini godine. Rezultat svog ra\u010dunanja predstavio je na Vaseljenskom saboru, na koji su svoje predstavnike poslale sve pravoslavne crkve.

Milankovi\u0107 je, budu\u0107i da je bio astronom pragmati\u010dar, \u017eeleo da se novi kalendar \u0161to vi\u0161e pribli\u017ei gregorijanskom kalendaru, jer isti i nije toliko pogre\u0161an, ali istovremeno je \u017eeleo da popravi onu malu gre\u0161ku tog kalendara od 0.0003 dana godi\u0161nje. Zato je predlo\u017eio da se novi kalendar dovede se na isti datum sa gregorijanskim. Dakle, na dana\u0161nji datum nema vi\u0161e razlike u datumima izme\u0111u gregorijanskog i Milankovi\u0107evog kalendara. U novom kalendaru \u0107e biti prestupna godina svaka godina deljiva sa 4 sa izuzetkom sekularnih godina, koje \u0107e samo onda biti prestupne ako broj njihovih vekova podeljen sa 9 daje ostatak 2 ili 6. U prevodu, u gregorijanskom kalendaru su prestupne godine 2000, 2400. i 2800. godina, a u novom Milankovi\u0107evom kalendaru bi prestupne godine bile 2000, 2400. i 2900. I ponovo bismo 2800. godine imali razliku od jednog dana, ali, \u010dini mi se, da bi i katolici morali malo da popuste.

Dakle, razlika izme\u0111u julijanskog kalendara i novog Milankovi\u0107evog kalendara je samo u tome \u0161to julijanski za prestupnu godinu ima 2800. godinu, a Milankovi\u0107ev kalendar za prestupnu ima 2900. godinu. Na kraju karajeva, kao \u0161to je ve\u0107 navedeno, gre\u0161ka julijanskog kalendara je samo 0.0003 dana godi\u0161nje. Mo\u017eda se ovaj Milankovi\u0107ev doprinos i ne \u010dini kao veliko otkri\u0107e, ali kada pogledate \u010duveni Njutnov zakon, ni on nema ne\u0161to puno slova u formuli, a opet svi znamo za Isaka Njutna.

Milankovi\u0107ev kalendar je tog 30. maja 1923. godine na Svepravoslavnom kongresu prihva\u0107en od strane pojedinih Sinoda Pravoslavnih crkava, i to Carigradske, Aleksandrijske, Antiohijske, Gr\u010dke, Kiparske, Rumunske, Albanske, Bugarske i Ukrajinske pravoslavne crkve. Zanimljivo je da me\u0111u njima nema Srpske pravoslavne crkve, kao ni Ruske pravoslavne crkve, koja je najve\u0107i protivnik uskla\u0111ivanja kalendara sa gregorijanskim. U civilnom \u017eivotu, Milankovi\u0107ev kalendar do danas nije primenjen, iako je matematika na njegovoj strani (i treba priznati da je progutao<\/em> pri\u010du od onih 10 dana pape Gregora). Izra\u010duni ka\u017eu da vremena ima do 2800. godine kada \u0107e se pojaviti gre\u0161ka u trenutnom julijanskom kalendaru.

Slede\u0107e godine \u0107e se podudariti pravoslavni i katoli\u010dki Uskrs. U bombasti\u010dnim novinarskim naslovima, odjeknule su izjave Vaseljenskog patrijarha Vartolomeja i pape Franje da bi ubudu\u0107e to trebalo da se doga\u0111a svake slede\u0107e godine. Patrijarh Vartolomej je izneo stav da je Uskrs Hristov, a ne stvar ljudskih kalendara. Moskovska patrijar\u0161ija se o\u0161tro protivi ovom pribli\u017eavanju jereticima i raskolnicima, kako on naziva katolike. Do kranjeg dogovora mora\u0107emo da prihvatimo razlike u kalendarima i poku\u0161amo da shvatimo kako to Bugari, koji su tako\u0111e pravoslavci, Bo\u017ei\u0107 slave istog dana kao i Italijani, koji su katolici, ali Rusi, koji su jednako pravoslavci kao Grci, isti taj Bo\u017ei\u0107 slave 14 dana kasnije.<\/p>\n\n\n\n

\n

Autor: Igor Soski\u0107<\/p>\n\n\n\n

Ljubljana, 24. 10. 2024.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Lektorisano: Vera Majstorovi\u0107 Hristi\u0107, 25. 10. 2024.<\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jeste li se ikada zapitali za\u0161to se pravoslavni kalendar razlikuje od katoli\u010dkog, \u0161ta je gregorijanski, a \u0161ta julijanski kalendar, za\u0161to<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1724,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[21,13,2],"tags":[],"class_list":["post-1702","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-objave","category-obrazovanje","category-vaseprice"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1702","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1702"}],"version-history":[{"count":71,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1702\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1819,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1702\/revisions\/1819"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1724"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1702"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1702"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1702"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}