Kada do\u0111oh u Sloveniju 2019. zami\u0161ljah sebe kao pticu selicu, mada mislim da sam vi\u0161e izgledala kao Ciganin \u010dergar, s obzirom da su mi roditelji doneli sve moje drage i korisne stvari iz Srbije, ukju\u010duju\u0107i i novu veliku belu plasti\u010dnu stolicu, a svi znamo kako najbolji razgovori nastaju u ve\u010dernjim satima, ba\u0161 na takvim stolicama.<\/p>\n\n\n\n
Moje novo mesto boravka bilo je prizemlje jedne stare ku\u0107e, ba\u0161 kao ono iz pri\u010da, sa dva velika prozora i \u0161irokim simsom, na kom se moglo sedeti, misliti i kad se ne gleda u telefon- ma\u0161tati. Niko ti ne ka\u017ee da u realnom svetu to sedenje na simsu nije uvek romanti\u010dno, jer ponekad kakav pijanac kibicne malo kroz tvoj prozor, verovatno \u010dude\u0107i se nekom pijanom liku \u0161to ga gleda, dok mu deluje kao da su se negde ve\u0107 sreli. Tako se oni \u0107ute\u0107ki gledaju sve dok jedan ne odlu\u010di da ode nazad po novo pivo. Danima bez pijanaca sims dobija nazad svoju nezaslu\u017eeno otetu romanti\u010dnu ulogu i dozvoljava mi da u\u017eivam u prizoru uskih ulica i odavno penzionisanih zgrada, poput onih u Gradi\u0107u u Petrovaradinu. Volela sam subotnja jutra, jer nisu mirisala na ispite i kolokvijume dragog mi FTN-a, ve\u0107 si ko po\u0161teni student mogao da radi\u0161 \u0161ta ti je volja. Obi\u010dno sam posle doru\u010dka napravila lepu atmosferu za sebe tako \u0161to bih skuvala kafu, sela na jastuke na simsu i tako me\u0111u knjigama i mladim sun\u010devim zracima prona\u0161la trenutak za svoje misli.<\/p>\n\n\n\n
Tada su mi na um padali moji omiljeni pisci i pesnici iz detinjstva, Jova Zmaj, R\u0161um, Mika Anti\u0107, Du\u0161ko Trifunovi\u0107, Branko \u0106opi\u0107\u2026 Poku\u0161ala sam da se setim nekih njihovih stihova i pri\u010da, gde sam samu sebe iznenadila, jer sam jo\u0161 uvek znala pojedine delove napamet. Mnogo mi je zanimljivo to \u0161to na\u0161i neuroni uz pomo\u0107 elektri\u010dnih signala umeju da zagolicaju i du\u0161u i telo, stvaraju\u0107i dopamin bez potrebe za spolja\u0161njim nadra\u017eajima.\u00a0 Sve ovo me je \u010dinilo i pomalo tu\u017enom jer veoma malo vremena posve\u0107ujemo upravo takvim dragocenim trenucima. Sve te re\u010di divnih pisaca i pesnika bejahu poput starih prijatelja, grlile su svojom dubinom, pro\u0161arane setom, ne\u017eno\u0161\u0107u i toplinom.<\/p>\n\n\n\n
Na ovakav na\u010din napravila sam odli\u010dnu osnovu za svoju kreativnost, koja je na to krenula da tka svoju potku u vidu stihova. Ni sama ne znam odakle su oni dolazili, ali sam ih pu\u0161tala da se sami ni\u017eu. Neki su bili u\u0161togljeni, neki opu\u0161teni i razigrani, jedino pravilo bilo mi je da ih ne menjam, ve\u0107 da ih ostavim u izvornom obliku. Ne mogu re\u0107i da sam zadovoljna svakom pesmom koju sam napisala, ali sam bila zadovoljna \u0161to sam svoju kreativnost i emocije iznela na papir, \u0161to me je \u010dinilo veoma sre\u0107nom.
\u017delim da napomenem da ni ,,pesnikinja\u2018\u2018 nije znala ta\u010dno \u0161ta je htela re\u0107i, ali da se nada da \u0107e makar u jednom \u010ditaocu probuditi \u017eelju da svoje misli stavi na papir.<\/p>\n\n\n\n
(Jelena Prodanovi\u0107, septembar 2024)
<\/p>\n\n\n\n