{"id":1518,"date":"2023-11-27T22:02:14","date_gmt":"2023-11-27T21:02:14","guid":{"rendered":"https:\/\/pupin.si\/blog\/?p=1518"},"modified":"2023-11-27T22:02:17","modified_gmt":"2023-11-27T21:02:17","slug":"cekaj-me","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/pupin.si\/blog\/2023\/11\/27\/cekaj-me\/","title":{"rendered":"\u010cekaj me"},"content":{"rendered":"\n
\n
\n

Oti\u0161la si mnogo davno
iza oblaka
ponela si svoje snove
na belim krilima

Sakrila se iza cveta
ne\u017enog malenog
nestala si iza svoda
plavog beskrajnog
\u2014
\u010cekaj me<\/strong>
kao nekada<\/strong>
\u010dekaj me<\/strong>
iza osmeha<\/strong>

\u010cekaj me<\/strong>
kada odu svi<\/strong>
\u010dekaj me<\/strong>
samo ja i ti<\/strong>

\u010cekaj me<\/strong>
ispod prozora<\/strong>
\u010dekaj me<\/strong>
iza bagrema<\/strong>

\u010cekaj me<\/strong>
na kraju ulice<\/strong>
\u010dekaj me<\/strong>
pored obale<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n<\/div>\n\n\n\n

\n

Voleo sam njene usne
slatke \u0161arene
voleo sam njene o\u010di
crne nemirne

Ostao je samo dodir
tvoga srca mom
ostao je samo miris
prole\u0107a i znaj
\u2014
\u010cekaj me<\/strong>
kao nekada<\/strong>
\u010dekaj me<\/strong>
iza osmeha<\/strong>

\u010cekaj me<\/strong>
kada odu svi<\/strong>
\u010dekaj me<\/strong>
samo ja i ti<\/strong>

\u010cekaj me<\/strong>
posle ko\u0161ave<\/strong>
\u010dekaj me<\/strong>
pored ljulja\u0161ke<\/strong>

\u010cekaj me<\/strong>
u letu goluba<\/strong>
\u010dekaj me<\/strong>
u na\u0161im pesmama<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Branko Ba\u0107ovi\u0107<\/em><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

\n\n\n\n
<\/div>\n\n\n\n

NA GRANICI SVETOVA<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jednoga dana, dok sam se igrao sa svojim sinom u parku, vetar me je udario u le\u0111a nose\u0107i mirise, melodije i se\u0107anja. Najednom sam se na\u0161ao izme\u0111u visokih novobeogradskih oblakodera koji, kao kanjon reku, \u010duvaju na\u0161a detinjstva da ih ne odnese zaborav. Na drugoj strani dvori\u0161ta je stajala ona i kikotala se.<\/p>\n\n\n\n

Dolazila je \u010desto, iz susednog bloka, zajedno sa jo\u0161 par devoj\u010dica ispred na\u0161e zgrade, gde smo mi de\u010daci glumili Tarzane iska\u010du\u0107i iz ljulja\u0161ke u pokretu i partizane jure\u0107i Nemce oko drve\u0107a. Kada bi one do\u0161le, malo bismo se umirili i po\u010deli da se zabavljamo sa nekim umerenijim igrama kao \u0161to su Monopol, karte ili za\u010dikivanje ispod zvezdanog neba.<\/p>\n\n\n\n

Utrkivali smo se ko \u0107e biti duhovitiji, zabavniji i opu\u0161teniji. Se\u0107am se kako smo se prvi put napili i to na sred centra grada. Devoj\u010dice nisu pile, samo mi \u00bbmu\u0161kar\u010dine\u00ab. Dva gutljaja vina i ve\u0107 smo bili najve\u0107i \u0161mekeri u bisokopu u koga smo ih odveli. Jedino ljudi koje smo gazili dok smo tra\u017eili svoja sedi\u0161ta nisu bili istog mi\u0161ljenja.<\/p>\n\n\n\n

Odlazili smo pored Save voze\u0107i bicikle, pri\u010dali smo do dugo u no\u0107, pravili zabave\u2026 Dovoljno bi bilo da samo jedan si\u0111e u dvori\u0161te i vikne \u2013 \u017eurka! To bi zna\u010dilo da je ne\u010diji tata negde na placu odnosno vikendici ili je ne\u010dija mama de\u017eurna tako da je stan bio samo za omladinu. I ve\u0107 bi nas 20-tak pevalo i veselilo se. Za svaki doga\u0111aj smo obi\u010dno snimali i posebne kasete (to su one male crne plasti\u010dne kutije prete\u010de CDova i USBova) sa odre\u0111enom muzikom \u00bbza sve\u00ab, zna\u010di malo zabavne, malo narodne i malo rok muzike. Desile su se i prve simpatije ali i prvi poljupci.<\/p>\n\n\n\n

Imali smo jedno pravilo, posle svake zabave smo se potrudili da vratimo stan u \u00bbpre\u0111a\u0161nje stanje\u00ab, tako da nam roditelji slede\u0107i put ne bi zabranili da dovodimo prijatelje. Jednom je moj tata na\u0161ao par fla\u0161a u saksijama od cve\u0107a, ne mogu da se setim svog brilijantnog odgovora na njegovo pitanje \u00bb\u0161ta \u0107e one tamo?\u00ab, ali znam da se situacija umirila i da embargo na stan nije za\u017eiveo.<\/p>\n\n\n\n

Tada, nismo znali \u0161ta je pla\u010d i tuga. \u010cak i kada smo padali sa Pony-ja, na\u0161ih razjarenih konja na dva to\u010dka u galopu, je bilo nekako druga\u010dije. Kada bi se to desilo niko nije plakao, samo je obrisao pesak i sitne kamen\u010di\u0107e ostale iza kamiona koji su pravili na\u0161e blokove i jurio dalje. Mo\u017eda je bio malo tu\u017ean \u0161to je izgubio titulu najboljeg bicikliste ali to nije bilo ni pribli\u017eno onom ose\u0107aju koji smo do\u017eiveli jednog dana kada joj je u igri pala perika. Ako se tada neko i nasmejao, par meseci kasnije, jednog vetrovitog jutra, nikome ni\u0161ta vi\u0161e nije bilo sme\u0161no.<\/p>\n\n\n\n

Nekontrolisano smo po\u010deli da pla\u010demo. Pla\u010d se pretvorio u nazdravljanje u njenom imenu a nazdravljanje se pretvorilo u pevanje pesama koje je ona volela. Drali smo se iz svega glasa. Niko nas nije umirivao, niko nas nije uti\u0161avao. Znali su da tuga jedino mo\u017ee na taj na\u010din da ode iz na\u0161ih srca i da u\u0111e zadovoljstvo da smo je poznavali.<\/p>\n\n\n\n

Sahranjena je u belom kov\u010degu na obli\u017enjem brdu. Posle toga \u017eurke vi\u0161e nisu bile iste kao pre, ali ni na\u0161e detinjstvo. Prolazile su decenije, dok se iznenada nije pojavila no\u0161ena vetrom iznad svoda nebeskog. Napisao sam pesmu i oti\u0161ao da na\u0111em fotografije iz tog perioda ne bi li na\u0161ao njeno lice. Ali, uzalud. Na jednoj slici je bila pokrivena kosom a na drugoj se sakrila iza stuba. Njen lik mi se izgubio iz se\u0107anja ali jo\u0161 uvek \u010dujem njen smeh koji kao da dopire sa rajskih livada.<\/p>\n\n\n\n

Bog da joj du\u0161u prosti.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Branko Ba\u0107ovi\u0107<\/strong><\/em>
Lektura: Jelena Prodanovi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jednoga dana, dok sam se igrao sa svojim sinom u parku, vetar me je udario u le\u0111a nose\u0107i mirise, melodije i se\u0107anja. Najednom sam se na\u0161ao izme\u0111u visokih novobeogradskih oblakodera koji, kao kanjon reku, \u010duvaju na\u0161a detinjstva da ih ne odnese zaborav. Na drugoj strani dvori\u0161ta je stajala ona i kikotala se.<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":1523,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[26],"tags":[],"class_list":["post-1518","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vase-price-i-pesme"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1518","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1518"}],"version-history":[{"count":14,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1518\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1533,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1518\/revisions\/1533"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1523"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1518"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1518"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1518"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}