Taj dan pamtio je dok je \u017eiv. Ogrnut dugim, \u017eutim ko\u017euhom srpskih grani\u010dara, sa jagnje\u0107om \u0161ubarom na glavi, de\u010dak je netremice gledao u majku. Sa dve \u0161arene vunene torbe, preba\u010dene preko ramena, u koje je stalo sve \u0161to je imao, drhtao je pred njom, boje\u0107i se da je mo\u017eda vi\u0161e nikada ne\u0107e videti. Bio mu je prvi put da napu\u0161ta beskrajnu banatsku ravnicu. A predstava o Pragu, u koji se zaputio na \u0161kolovanje, bila mu je daleka i maglovita.
Kod Pan\u010deva je u\u0161ao na brod za Budimpe\u0161tu. Tu su mu neki zemljaci, pomogli da kupi kartu i smestili ga na voz. Umoran, prestra\u0161en i zabrinut, na svom prvom putovanju, prespavao je stanicu. Umesto da iza\u0111e na stanici i presedne za Prag, produ\u017eio je za Be\u010d.
-Ti mali glupavi srpski svinjaru! Gove\u0111a glavo! Kapu dole, nevaspitana selja\u010dino. \u0160ta se boji\u0161 za torbu! Nije ti ovo Balkan, ta tvoja zemlja lopova. U Be\u010du si skitnice. U carskom gradu!
Be\u010dki kondukter, izdirao se na njega tonom koji su koristili austrijski \u010dinovnici, u razgovoru sa narodom koji je stizao iz krajeva u kojima su ljudi izgledali, poput ovog de\u010daka. A on je te re\u010di upamtio zauvek.
Nakon par minuta, u raspravu se ume\u0161ao par starijih ljudi, koji su sve vreme posmatrali scenu u kojoj kondukter poni\u017eava de\u010daka. Kupili su mu kartu i smestili ga na voz za Prag, kuda su i oni i\u0161li. Ispostavilo se da su Amerikanci. De\u010dak ih je molio da mu pri\u010daju o Bend\u017eaminu Franklinu, Linkolnu, o velikim gradovima, o kojima je \u010ditao u retkim knjigama koje bi mu u detinjstvu dopale ruke.
Ovog doga\u0111aja, jasno se se\u0107ao i tog 12. marta 1874. kada je kro\u010dio u najeftiniju kabinu iseljeni\u010dkog broda, kojim \u0107e nekoliko dana kasnije, prispeti na Long Ajlend. Da bi po\u0161ao na put, prodao je sve \u0161to je imao: Knjige, sat, ode\u0107u, \u017euti ko\u017euh i crnu \u0161ubaru. Nije za\u017ealio. Ose\u0107ao je da \u0107e u Americi na\u0107i ono po \u0161ta mu du\u0161a ide.
Mnogo godina nakon doga\u0111aja na \u017eelezni\u010dkoj stanici u Be\u010du, sreo je konduktera koji ga je nemilosrdno izvre\u0111ao. Ovaj naravno, u njemu nije prepoznao onog de\u010daka sa \u0161ubarom na glavi. Kao putnika prve klase, sada ga je oslovljavao sa \u201eGnediger her\u201c (milostivi gospodine). Mladi \u010dovek nije \u017eeleo da ga podse\u0107a. Samo je u ruku iznena\u0111enog konduktera spustio ogroman bak\u0161i\u0161.
Kasnije je govorio: \u201eMorao sam ga darivati. Promenio mi je sudbinu. Da nije onako vikao na mene, ne bih nikada upoznao one divne ljude iz Amerike. Ne bih ni oti\u0161ao u Prag. Beskrajno sam mu zahvalan\u201c.
Dana\u0161nji svet po\u010diva na telekomunikacijama. Bez njega, Mihajla Pupina, taj svet bio bi nemogu\u0107.
De\u010dak u \u017eutom ko\u017euhu, sa dve vunene torbe preba\u010dene preko ramena, u Americi je patentirao be\u017ei\u010dno preno\u0161enje elektri\u010dnih signala, proizvodnju asimetri\u010dnih struja, postavio temelj agenciji NASA\u2026
Ponekad, stoje\u0107i na dana\u0161njem Bulevaru Mihajla Pupina, pomislim kako je ovaj na\u0161 \u017eivot ipak jedno \u010dudo. Za ono \u0161to smo mislili da nam je na lek, kasnije saznamo da nas je sve vreme razboljevalo. A ono \u0161to nam je na prvom susretu donelo strah i suze, ispostavi\u0107e se da nas je spaslo.
Onaj be\u010dki kondukter, koji se koriste\u0107i mo\u0107 sopstvenog \u0161injela, nadnosio nad lice siroma\u0161nog, zbunjenog deteta, verovatno nikada nije saznao da je u tih par minuta \u2013 izmenio sudbinu sveta.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Taj dan pamtio je dok je \u017eiv. Ogrnut dugim, \u017eutim ko\u017euhom srpskih grani\u010dara, sa jagnje\u0107om \u0161ubarom na glavi, de\u010dak je<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1486,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2,12],"tags":[],"class_list":["post-1483","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vaseprice","category-zivotne-price"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1483","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1483"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1483\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1485,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1483\/revisions\/1485"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1486"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1483"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1483"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/pupin.si\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1483"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}